Јутрос је екран поцрнео
од вести
као рударско окно
кад прогута рударе,
и ћути сито и напито,
црно…
Копају хлеб,
од хлеба се куће не зидају,
жиле им црне од угља,
а деца једу бели хлеб.
Под земљом смо сви исти.
Живи и мртви.
Срећно.
Срећа је красна реч
и тешка као земља,
као рударско бездно.
Срећно.
Удовице јаучу,
мајке безгласне.
Деца пиште,
па заћуте и гледају
како се комад хлеба на столу
прометнуо у угаљ.
Срећно.
Рудари силазе
трагом оних које је
ноћас појела земља.
Не да се она,
а човек је упоран,
копа хлеб.
Од хлеба се куће не зидају,
Али се стави на сто,
макар се у угаљ прометнуо.
Деца рудара једу бели хлеб,
а у углу ока остаје им
стврднути комад угља.
Срећно.
Кћи рудара, Д.М.М.
01.04.2022.
facebook.com
