Усамљеност и самоћа су два појма која се често користе наизменично, али имају различита значења и конотације. Усамљеност носи са собом осећај нежељености и празнине. Усамљеност је попут тескобе која нас стеже својим канџама, чинећи наш дах све тежим и тежим.

Зато усамљеност не зависи од броја људи који нас окружују у физичком простору, већ од квалитета релација које имамо са њима. Можемо да будемо окружени са пуно људи на властитој прослави великог успеха и да се осећамо најусамљеније на свету, а исто тако можемо бити само са једном особом на клупи у парку и осећати да имамо све што нам треба.

Истовремено, контакт са другим људима нам је неопходан за живот јер многе наше потребе можемо да задовољимо само кроз контакт и повезивање са другим људима. Зато је усамљеност тескобно, мучно, трпно и у коначници дехуманизујуће искуство.

Утицај средине на усамљеност

Различите културе различито интерпретирају и приступају усамљености и то утиче на искуства појединаца и заједнице.

У колективистичким друштвима, нагласак је више на групи него на појединцу. У таквим друштвима, осећај припадности и уско повезане породичне и друштвене структуре могу да умање осећај усамљености. Међутим, када се појединац у таквим друштвима суочи са усамљеношћу, може да доживи јак немир и нелагоду због снажног очекивања да буде у сталној вези с другима.

С друге стране, у друштвима где је фокус пажње на појединцу, велика вредност се придаје његовој независности и самосталности. Док ово може да пружи појединцима слободу да истражују лична интересовања и независност, истовремено може да доведе до већег ризика од усамљености, јер друштвене везе нису увек чврсте и не подразумевају се увек.

На Балкану, породица и шира заједница играју централну улогу у животима људи. Чврсти породични односи и честа окупљања су норма, што може пружити значајну емоционалну подршку и осећај припадности. Колективистички аспекти балканске културе често подразумевају да се очекује од појединаца да одржавају блиске везе и редовну интеракцију са својом широм породицом и заједницом. Ово може да умањи осећај усамљености, јер постоји снажна мрежа подршке. С друге стране, уколико су ти односи конфликтни и испуњени агресијом, неки људи могу да избегавају повезивање јер за њих повезивање значи конфликт, притисак и напад од ког морају стално да се бране.

Исто тако, начини на које се различите културе носе са усамљеношћу и њихове стратегије за превазилажење усамљености значајно варирају. У неким културама, попут наше, тражење професионалне помоћи за емоционалне проблеме може бити стигматизовано, док је у другим то широко прихваћен начин за решавање проблема.

Структурирање времена и усамљеност

Како начин на који проводимо своје време утиче на то како се осећамо и да ли погодује усамљености или повезивању са људима? Један од начина на који можемо да посматрамо динамику усамљености је преко начина на који организујемо и проводимо своје време.

Психијатар Ерик Берн, творац психотерапијског метода и теорије трансакционе анализе, говори о структурирању времена и описује шест могућих начина на које можемо да организујемо и проводимо своје време: повлачење, ритуали, разоноде, активности, игре и интимност.

Повлачење

Повлачење подразумева издвајање од других људи. То може да буде физичко издвајање и удаљавање од других људи и ментално повлачење, када особа физички остаје у друштву, али је ментално дистанцирана и одсутна. Када смо ментално одсутни, повлачење нас држи одвојенима од оних са којима смо физички заједно. Чести облици повлачења су сањарење и фантазирање. Повлачење захтева минимална улагања, не обавезује нас у односу на друге људе и нуди заштиту од неспоразума, конфликта и повређивања, али истовремено нас „штити“ и од контакта, узајамности, дељења и повезивања са другим људима. У повлачењу нема узнемиравања, напада и угрожавања, али истовремено нема ни прихватања, подршке и љубави. Повлачење само по себи није ни добро ни лоше, у питању је мера – када и колико. Повлачење је здраво и пожељно понашање када нам је потребан предах и одмор и када нам је потребно да средимо своје мисли, осећања, утиске и искуства.

Усамљени људи проводе велики, ако не и највећи део свог времена у повлачењу и у одсуству контакта са другим људима, повучени у своје мисли, живећи неке давно прошле дане или маштајући о прижељкиваној будућности. Последица тога је да не живе у садашњости, не виде постојеће шансе и тако пропуштају реалне прилике да изађу из усамљености.

Ритуали

Ритуали су друштвено програмирано структурирање времена, у коме свако унапред зна своју улогу и шта се од њега тражи и очекује. Управо због своје предвидивости, ритуали пружају одређену сигурност јер нема изненађења и нејасних ситуација, све је унапред предвиђено и познато. Као ритуале друштвеног комуницирања и окупљања Берн наводи „ритуал поздрављања“ или „ритуал коктел забаве“. Ритуали омогућавају да људи проведу кратак период времена заједно без обавезе међусобног зближавања. Размене у ритуалима су ниског интензитета, предвидљиве и унапред одређене и зато су ритуали сигурни начини размене социјалног контакта – осим када неко прекрши ритуал. Ритуали могу да буду сами по себи циљ или да буду увод у другу форму структурирања времена.

Ипак, учествујући у ритуалима можемо да се осећамо једнако усамљено и неповезано са другим људима као и у повлачењу, ако смо повучени у своје мисли, бриге, жеље и надања – физички присутни, али ментално одсутни, извршавајући своју улогу у ритуалу. За разлику од повлачења, у ритуалима смо окружени другим људима и самим тим имамо шансу за контакт. Тиме се динамика и структура ритуала значајно разликује од динамике и структуре повлачења. С друге стране, ако су ритуали наш доминантни начин комуникације са људима, то може да доведе до усамљености јер недостаје истинско повезивање са другом особом.

Разоноде

Разоноде подразумевају угодно проведено време без обавеза. То су необавезни разговори где циљ није решавање проблема већ размена информација и искустава на необавезан начин. Мање су структуриране од ритуала, али постоји неписано правило о прикладним и неприкладним темама и начину разговора. У разоноде спадају многа ћаскања на различитим друштвеним скуповима забавног карактера или у паузама званичних скупова, где се људи спонтано групишу по својим интересовањима. Када проводе време у разоноди људи имају прилику да добију примећивање и подршку за своје ставове, као и прилику да се упознају и направе познанстава од којих нека могу да буду и увод у пријатељства.

Разоноде могу да буду одлична прилика да изађемо из усамљености јер имамо прилику да разговарамо и упознамо нове људе у необавезној атмосфери, без притиска. Али за то је неопходно да изађемо из својих мисли и да будемо и телесно и ментално присутни „сада и овде“. Само истинском присутношћу и активним учешћем можемо да направимо искорак из усамљености. То је једини начин да дамо себи шансу да пронађемо људе са којима можемо да се повежемо.

Активности

Ми структурирамо своје време у облику активности када се бавимо нечим што је везано за нашу спољашњу реалност. У активностима је фокус на постизању циљева и ту спадају образовање, посао, хобији, обавезе и сл. Управо зато што је фокус на постизању циљева, уколико имају потребне вештине и знања, усамљени људи могу да буду истовремено и изузетно успешни и једнако усамљени. Као да функционишу у два паралелна света – у једном, где су награђени осмесима и примећивањем, и у другом где их нико не види. То је зато што се примећивања и похвале односе на њихов учинак и не подразумевају нужно и жељу за упознавањем и успостављањем личних релација. Ипак, активности нуде доста прилика за успостављање контакта и упознавање током рада на циљевима и заједничких тема за разговор након завршетка задатог посла.

Игре

Игре су различите стратегије које људи користе уместо аутентичне комуникације. Игре су најчешће непријатне, болне и разорне и велика већина игара продубљује старе и ствара нове проблеме. Усамљени људи могу само да „потврде” своју усамљеност и разлоге за њу уколико се упусте у играње психолошких игара. Да бисмо изашли из усамљености потребан нам је аутентичан контакт са другим људима, а у психолошким играма управо он недостаје. На пример, „игра жртве“ је честа психолошка игра у којој особа константно заузима позицију жртве у различитим ситуацијама, тражећи симпатију и пажњу од других, уместо да преузме одговорност за своје поступке и емоционално стање. Такво понашање одвраћа од аутентичне комуникације и дубљих веза јер се други могу осећати искоришћено или манипулисано, чиме се уместо правог повезивања ствара даља емоционална дистанца и продубљује осећај усамљености.

Интимност

Начин структурирања времена које Берн описује и назива „интимност” обухвата све блиске, спонтане и поштене односе, иако многи не потпадају под уобичајено значење ове речи. Када се људи међусобно односе отворено, аутентично и спонтано, са поштовањем и без искоришћавања, они организују своје време у облику интимности. Проблемима приступају на начин да би решили проблем, а не да би победили или поразили другу особу. То су релације и односи у којима се осећамо слободнима да будемо оно што јесмо јер не осећамо страх и немамо потребу да се бранимо од друге особе.

Блискост и излазак из усамљености

На супротном крају континуума од усамљености је блискост. Када смо усамљени, управо је блискост оно што нам недостаје и прави лек за усамљеност. Када осећамо блискост, не осећамо усамљеност већ повезаност и припадање. Да бисмо стигли до блискости потребна нам је храброст и жеља да искорачимо из усамљености. У пракси то значи да предузмемо конкретне кораке да себи створимо услове да будемо међу људима и да упознајемо људе како бисмо се препознали са онима којима желимо да припадамо.

Усамљеност неће проћи сама од себе, из усамљености треба да изађемо, често свесним и континуираним напором. Познавање начина на које структурирамо своје време и свесност о томе, могу да нам помогну да препознамо како сами себе држимо усамљенима. Када препознамо како се држимо усамљенима, можемо да истражујемо начине како да изађемо из усамљености и повежемо се са другим људима.

 

 

 

Ауторка је психотерапеут, клинички психолог и гешталт терапеут

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име