Појам Мавари, Маври или Маури, веома је познат, али исто тако зна и да нас збуни. Иако га проналазимо у различитој литератури, укључујући и књижевност и уметност, појам Мавари заправо не описује ниједну националност или расу.
Термин Мавари вековима је коришћен како би се описала владавина муслимана у Шпанији, или Европљани афричког порекла.
Термин потиче од латинске речи „Маурус“, појам се користио да опише Бербере и друге народ који су живели у древној римској провинцији Мауританији, у данашњој северној Африци. Временом је је термин Мавар, почео да се примењује и за описивање муслимана који живе у Европи. Од периода ренесансе термин „Мавар“ и „црни Мавар“ се користе за описивање људи са тамном кожом.
Група муслимана из северне Африке, на челу са берберским генералом Тариком ибн-Зијадом је 711. године заузела Иберијско полуострво (данашњу Шпанију и Португалију). Ал Андалуз, како су звали своју државу, је постао моћан културни и економски центар у ком су цветале уметност и наука.
Снага муслиманске државе је временом слабила, и почињали су све чешћи упади хришћана. Вековима су се хришћани борили за територијалну превласт на Иберијском полуострву, и мало по мало освајали територију. Шпанско освајање полуострава коначно је окончано победом Фердинанда ИИ и Изабеле И у Гранади, 1492. године.
На крају су Мавари били протерани из Шпаније, али се до тада појам Мавара проширио широм западне Европе. За Европљане је Мавар био свако ко је муслиман или ко је имао тамну кожу; повремено су Европљани правили разлику између „белих“ и „црних“ МаЈедан од најпознатијих Мавара у европској књижевности свакако је Шекспиров Отело. Венецијански Мавар који је служио као генерал у венецијанској војсци (у Шекспирово доба Венеција је била етнички разнолика) био је, између осталог, и симбол све већег мешања народа и култуирне и трговинске размене између Европе, Блиског истока, Азије и Африке. Поред тога што је представљен као изузетан војник, Отело је и егзотичан, хиперсексуалан и непоуздан – „ласцивни Мавар“ који се жени белкињом – потврђујући стереотипе који су владали у то време о црнцима.
Извор: Национална географија
