Данашњу беседу, коју већ по традицији обављам по дужности и љубави већ седамнаесту годину у овој нашој благословеној просветној заједници, у години великог јубилеја, 850 година од рођења првога међу нама, Светитеља Саве Немањића, посветићу молитви и традицији, просвети и нашем односу према њој, нашем Светом Сави и нашем Богу. Инспирација за ову беседу ми је дошла са скорашње инаугурације четрдесет и седмог председника Сједињених Америчких Држава, где је све било у знаку молитве, хришћанских вредности, повраћају коренима и хришћанском наслеђу њихових предака. Могли смо да видимо како су се уздизале молитве Богу, Богу Оцу и Његовом Јединородном Сину, Цару над Царевима и Господу над војскама без икаквог стида, уз прозбе да Господ Христос сачува амерички народ и државу, да је штити од пропасти и свих невоља. Питао сам се после инуагурације, где смо ту ми Срби?! Где смо ми са нашим хришћанским наслеђем какав нема амерички народ, какав нема нити иједан хришћански и православни народ на свету; народ са наслеђем Немањића, Лазаревића, Петровића, са Дечанима, Грачаницом, Пећком Патријаршијом, Светим Архангелима, Богородицом Љевишком, Милешевом, Жичом, Студеницом и Лазарицом, Фрушком Гором и Острогом, са плејадом Светитеља, Мученика и светих Царева и Патријараха?! О, какво само наслеђе имамо ми Срби, какво историјско, повесно и књижевно наслеђе поседујемо, какве само писце, песнике, научнике и на крају и спортисте, а данас сведочимо томе како се добар део овог народа снебива свог писма, своје ћирилице, своје традиције и културе, а имамо и оне који су потписивали у скорашњој прошлости разне петиције против разних предмета па и Верске наставе, која је обавезан предмет у готово свим европским државама, не схватајући да су те и такве петиције управо уперене против самог Светог Саве, против самог Јединородног Сина Очевог и самога Бога, напокон и против самог школства и просвете и нас самих. Јер ако бисмо уклонили Бога који је Љубав, који је Живот, који је Знање, који је светост из школа, не дао Бог, а светост је реч која је садржана у речи просвета, јер просвета долази од речи ,,светост“ (просветити, осветлити) шта би нам онда остало?! Остао би нам паклени мрак незнања, неслоге и мрака, а видели смо епилог тог и таквог образовања и културе у грађанским ратовима деведесетих и куда је таква просвета одвела наш народ и још видимо последице тога. Просвета без Христа је просвета без културе и памети, без Љубави и благослова, без карактера и образа. Надамо се да је то данас већ давно прошло време и свима јасно!

Драги пријатељи, образовање долази од речи ,,образ“, а образован је онај који је задржао или уобличио у себи лик, образ Божији, Христов, по речима нашег Светог Владике Николаја, а необразован је онај који је изгубио лик Божији у себи, постао безличан и безкарактеран. Слава Богу, наш народ се увелико вратио својим вредностима, свом Светитељу Сави, Христу, Троједином Богу Љубави, и тај процес је незаустављив.

Ми смо припадници културе те троједине Љубави, Оца, Сина и Светога Духа, једине философије и религије Љубави под овом капом небеском. Једино је хришћанство религија и философија Љубави која љубав и заједништво ставља на врх пиједестала свих вредности и где је и на најбољи, богочовечански начин дефинисана: Љубав је несебична свежртвена окренутост ка ближњем, један двиг, живот за ближње и остварује се у заједници. Сам пример те љубави оставио нам је сам Бог, Господ Исус Христос, Син Божији, који се није снебивао да сиђе са свог царског престола, са Небеса, да постане један од нас и страда због нас на Крсту, васкрсавајући и побеђујући смрт, показујући нам шта је заправо Љубав; да је љубав жртва за ближње, алтруизам, показујући нам и какав је Он, наш Бог и какви ми требамо бити, посебно ми просветни радници. Тај пример љубави су нам оставили и наши свети преци, а посебно наш Свети Сава, који је по угледу на самог Господа Христа напустио царски престол и понео Крст за свој народ и његову будућност. Треба свагда да му будемо захвални, Богу, Светој Тројици, као и свим нашим прецима, јер смо удостојени да постојимо као бића у народу Светог Саве, у народу који баштини вредности те божанствене троједине Љубави.

Свети Сава је родоначелник наше просвете и образовања у Србији. Ове године, као што рекох, славимо и јубилеј, 850 година од његовог рођења, човека, Светитеља Христовог, који је уздигао и васкрсао српски народ и српску државу, заједно са својим оцем Стефаном Немањом – Светим Симеоном Мироточивим и својим братом Стефаном Првовенчаним – Светим Симоном. Сви Немањићи су Светитељи, уврштени у календар свих светих и јесу једина владарска династија у историји човечанства чији су чланови, апсолутно сви до једног, у генерацијама кроз векове, проглашени Светитељима и којима су остале целебне, чудотворне и свете мошти као доказ њихове изузетности. Да ли смо ми Срби свесни све величине наших Немањића и наших светих предака?! Да ли смо свесни где стојимо и каквој култури припадамо?! У чему је тајна успеха Светих Немањића?!

Тајна њиховог успеха стоји управо у Крсту Христовом, у духовној вертикали, у односу са Христом, јер су Христом и Царством Небеским мерили све и всја и увек ишли напред, јер су имали Христа испред себе и у себи, и нису расипали, него сабирали, јер са Христом увек добијамо и вазда побеђујемо. Немањићи су Црквом, Васкрслим Богочовеком Христом, створили нашу државу и подигли њену културу и писменост, а Црква Христова ју је одржала кроз све векове, турско ропство и све наше патње и то не смемо никада, никада, заборавити.

Ми просветни радници смо дужни да неуморно изгарамо за њу, за просвету и да знамо да се ништа на овом свету не дешава случајно и да смо овде, као просветни радници, јер је сам Господ, сам Свети Сава, желео да будемо ту где јесмо и да смо ми ти на које он рачуна указавши нам огромно поверење, поверење да бринемо о будућности овог народа, о нашој деци, јер она јесу будућност и да немамо другу децу, али да би их успешно усмеравали на прави пут, морамо и сами да будемо просвећени, свети, образовани, да имамо молитвени, литургијски, однос са Оним од кога просвећење и долази, да будемо непрестано у контакту, у вези са Њим, развијајући вредности те Љубави у себи, како би могли да будемо савршени у позиву у ком смо призвани. Ово је драге колеге једна историјска и узвишена мисија. Ми смо ти на које рачуна наш Свети Сава, на које рачуна наш Господ Христос, на које рачуна Бог, на које рачунају сви наши свети преци и сама историја, на које рачунају и наша покољења: ,,Господе, багослови свој народ, благослови овај наш колектив и сву нашу децу, благослови овај град, наш светолазаревски крај и нашу свету земљу, дај нам снаге, мудрости и храбрости да истрајемо у овом призиву на ком си нас позвао и да се покажемо сјајним и светлим и непостиђеним пред Тобом о Твом Другом Доласку, да се не посрамимо пред историјом и пред нашим прецима. Благослови сву нашу децу, нашу младост, нашу будућност и не дозволи да нас вихори белосветских ништарија одвуку празним странпутицама историје лутања и безнађа, молитвама Свесвете Твоје Мајке, нашег Светог Саве и свих наших светих. Све за Христа, Христа ни за шта.“

 

Маран Ата! Ускикнимо са љубављу! Догодине у Призрену!

 

 

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име