Биполарни поремећај је поремећај расположења, односно психички поремећај попраћен наглим промјенама расположења, али и промјенама у психичким и физичким функцијама. Очитује се у измјенама маничних и депресивних епизода које код већине људи обично трају неколико тједана или мјесеци и нису исте као оне промјене расположења које доживљава већина популације.
Када су у питању душевни поремећаји, остваривање квалитетних дуготрајних односа може бити захтјевно. Биполарни поремећај и брак нису немогући ако је обољела особа спремна на индивидуални рад на себи и узимање терапије како би живот с биполарним поремећајем држала под контролом. Међутим, и друга страна мора знати како се понашати према особи с биполарним поремећајем како би тај однос функционирао.
Биполарни поремећај – врсте и симптоми
Биполарни поремећај најчешће се препознаје по изненадним промјенама расположења које особа не може контролирати, а крећу се од депресије до маније. Расположење се дефинира као унутарње емоционално стање особе које је дуготрајније (за разлику од афекта) и често предвидљиво стање које здрава особа може контролирати.
Према петом издању Дијагностичког и статистичког приручника за душевне поремећаје (ДСМ-5) постоји неколико скупина биполарног поремећаја:
биполарни I поремећај
биполарни II поремећај
циклотимични поремећај
биполарни и сродни поремећај узрокован психоактивном твари/лијеком
биполарни и сродни поремећај због другог здравственог стања
други специфицирани биполарни и сродни поремећај
неспецифицирани биполарни и сродни поремећај.
У пракси је најчешће ријеч о биполарном I или II поремећају, а оно што је специфично по питању симптома су измјене велике депресивне епизоде (осјећај туге, испразности, безнађа) и маније (убрзано мишљење, брз и гласан говор, претјерано планирање и судјеловање у многобројним активностима, растресеност и немогућност одржавања пажње и концентрације).
Смањено занимање и уживање у готово свим активностима те значајна пасивност су најчешће увод у фазу депресије, док смањена потреба за спавањем и немир наговјешћују почетак маничне епизоде.
Особа у фази маније може бити склона непромишљеном укључивању у разне ризичне активности (неприкладна вожња, продаја имовине и идеја о започињању новог живота на другом крају свијета, непромишљене пословне инвестиције и сл.).
Иако неки наводе да интелигенција и биполарни поремећај у таквим ситуацијама ипак спрјечавају особу од упуштања у непромишљене послове, треба имати на уму да је у питању поремећај који у том маничном тренутку нагло подиже самопоштовање које варира од некритичне самоувјерености до изразите грандиозности. Интелигенција подразумијева прилагодбу, смисао за битно, јасноћу појмова, способност рјешавања проблема на вишеструке начине, критичност, разумијевање односа и логичко расуђивање, а у овом случају поремећај омета такво размишљање, просуђивање и схваћање свијета.
Биполарни поремећај и љубав
Остваривање дуготрајних блиских односа код особа с биполарним поремећајем није нимало једноставно. Оштећења у социјалном и радном функционирању понекад могу захтијевати и хоспитализацију, како не би дошло до аутодеструктивних радњи или наношења зла другима. Немогућност предвиђања измјена депресивних и маничних епизода доводи до немогућности планирања заједничких активности јер се може догодити да обољела особа изненада одустане од свих договора због својег унутарњег стања.
Нажалост, код особа обољелих од биполарног поремећаја је ризик од самоубојства и до 15 пута већи у односу на опћу популацију. Расположење се изненада може промијенити у депресивно, а честа је присутност и других психичких поремећаја (нпр. потешкоће из скупине анксиозних поремећаја, проблеми с узимањем психоактивних твари, поремећај нагона). Када у маничним фазама долази до експериментирања са психоактивним супстанцама, биполарни поремећај и агресивност такођер могу доћи у интеракцију.
Улазећи у везу, особе траже стабилност, а то је у овом случају тешко оствариво. Тијеком маничне фазе особа може изгубити осјећај просуђивања, непромишљено трошити, злоупотребљавати дрогу и алкохол, па чак имати и проблеме са законом. Тијеком депресивне фазе особа се повлачи у себе, отуђује од свијета и одустаје од било каквих улагања у однос. Све то је јако захтјевно за одржавање дуготрајних односа.
Биполарни поремећај и брак – савјети
Да би веза потрајала, а брак опстао, обје стране морају знати што покреће циклусе маније и депресије, који су могући окидачи, који су знакови упозорења и како помоћи у кризним ситуацијама. Први корак је свакако дијагностицирање и лијечење поремећаја, а најбољи лијек за биполарни поремећај је фармакотерапија у комбинацији са психотерапијом. За биполарни поремећај тест који ће са сигурношћу утврдити стање не постоји, него је ријеч о детаљној психијатријској и психолошкој обради која траје одређено вријеме.
Помоћу психотерапије особа може научити контролирати понашања која оптерећују однос. Пожељно је да уз индивидуалну постоји и брачна терапија која ће помоћи и другој страни да схвати зашто се партнер с биполарним поремећајем понаша на одређени начин те да научи боље обрасце реагирања.
Притом укљученост у лијечење може доиста помоћи да биполарни поремећај постане заједнички труд и напор, што може повећати и осјећај повезаности.
Прочитајте чланак “Терапија за парове: Када је потребна психотерапија за парове и искуства“.
Важно је придржавати се прописане терапије, одлазити на договорене термине код лијечника те похађати психотерапију. Притом је нужно, колико год је могуће, одржавати стабилне свакодневне рутине – од редовитих циклуса спавања, преко здравог и уравнотеженог вјежбања и храњења, до управљања стресом на начине на које вам најбоље одговара (нпр. вођење дневника, дуге шетње, слушање глазбе, провођење времена у природи и сл.).
Када је у питању биполарни поремећај, симптоми неће нестати, него ће постати блажи ако је особа спремна придржавати се терапије те ако у томе има подршку. Измјене расположења ће и даље постојати, али с временом је могуће продужити период стабилног расположења те радног функционирања.
Кад су у питању биполарни поремећај и брак, друга страна у односу мора бити свјесна да она не може толико прилагодити своје понашање како би симптоми нестали јер говоримо о поремећају који је присутан цијело вријеме. Важно је знати који су потенцијални окидачи и знакови упозорења, али је немогуће потпуно их предвидјети или контролирати.
Стручна помоћ је нужна. Ако постоје суицидалне радње, ако је дошло до злоупорабе дрога или алкохола те ако је особа у потпуно неконтролираном стању, потражите и позовите хитну помоћ.
krenizdravo