Најновије истраживање наводи да нас подсећање на сопствену смртност чини дарежљивијима. Због чега је тако?
Размишљање о смрти, такође, подстиче осећај задовољства који добијамо након учињеног доброг дела.
„Просоцијално деловање током размишљања о смртности смањује страх од смрти и производи психолошко задовољство“, наводе научници Универзитета у Висконсину.
Истраживање се базира на Теорији управљања страхом, по којој се људи носе са страхом од смрти веровањем у загробни живот. Занимљиво, ранија истраживања открила су да Американци који чешће размишљају о сопственој смртности дају више новца добротворним установама које наводе да ће помоћи људима у држави, него онима која имају међународни фокус.
То указује да размишљање о смрти чини да људи ојачају своја веровања – попут оданости религији или држави – што је познато као Скруџов ефекат. Најновије истраживање укључивало је експеримент у оквиру којег је од људи затражено да поделе осам долара с незнанцем, након чега је требало да кажу колико се задовољно осећају. Пре тога, учесници студије морали су да попуне анкету о смрти или да оду код зубара, а потом реше укрштеницу.
Научници су открили да су волонтери који су раније размишљали о смрти давали више новца незнанцу и наводили да се осећају срећнији када то раде. Експеримент је изгледа подстакао Скруџов ефекат и указује да јачање слике о себи кроз дарежљивост представља ефикасан начин за управљање страхом од умирања.
nationalgeographic