Једном је неки старац копао своју башту да би засадио неколико струкова парадајза.

До њега је дошао посетилац и упитао га:

– Шта радиш?

– Па ево, исповедам своју башту, – одговори старац.

– Зар је и башти потребна исповест? –  упита посетилац.

– Наравно да јесте, – одговори овај.

– Уверио сам се да када исповедам башту, односно, очистим земљу од камења, корова и томе сличног, онда поврће које башта роди буде здраво и фино као на излогу. А ако оставим башту без исповести, онда ће и на њеној земљи израсти некакви неразвијени, жућкасти и смежурани парадајзчићи.

 

 

 

Извор: Олга Кљукина. Био једном један човек

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име