Једном је неки старац копао своју башту да би засадио неколико струкова парадајза.
До њега је дошао посетилац и упитао га:
– Шта радиш?
– Па ево, исповедам своју башту, – одговори старац.
– Зар је и башти потребна исповест? – упита посетилац.
– Наравно да јесте, – одговори овај.
– Уверио сам се да када исповедам башту, односно, очистим земљу од камења, корова и томе сличног, онда поврће које башта роди буде здраво и фино као на излогу. А ако оставим башту без исповести, онда ће и на њеној земљи израсти некакви неразвијени, жућкасти и смежурани парадајзчићи.
Извор: Олга Кљукина. Био једном један човек
