На конкурс је стигло 905 предлога, а трочлана комисија, коју су сачињавале проф. др Рајна Драгићевић, проф. др Весна Ломпар и мастер Весна Николић, изабрале су реч праскозорје као најлепшу од пристиглих.
Предлоге су Друштву за српски језик слали ученици различитих узраста, од оних који похађају пети разред основне школе до оних који завршавају средњу школу, а за најлепше речи су се одлучивали према њиховом значењу, звучању, грађењу, симболици или према драгој успомени на оне своје ближње од којих су их чули.
Објашњавају да је праскозорје словенска реч која означава време пред излазак сунца, кад зора праска, пуца а ова слика је видљива и у сложеној творбеној структури ове именице.
Та реч такође носи и дубоку симболику рађања, почетка и наде.
У образложењу одлуке ученици су писали да им се чини као „да пуца, уз прасак, љуска дана који се рађа”, да реч означава „почетак нечег новог, лепог и искричавог”, као и да се праскозорје односи на „нови дан, нови почетак и повратак светлости након таме”, док су неки запазили да та „једна реч описује толико много”.
У ужем избору нашле су се и речи благодат, благоухан, благовање, јер су због узвишености придева благ у њиховом саставу биле међу најбројнијим твореницама у српскословенском језику.
Б92
