(Тата, остао ми Леси на ланцу)
Дечак Слободан Стојановић из Доње Каменице
једнога јутра вратио се по заборављеног пса и нестао.
Касније су пронашли огуљену кожу и месо до лакта исечене руке ране у облику крста и стопала без иједног прста.
Док његов отац Илија радује се одласку са овога света
ја размишљам и ћутим
рађају ли људи само људе илʼ понекад другачије буде
па провуку и понеку звер.
Загледан у свог једанаестогодишњег сина док игра се са својим псом
ћутим а хтео бих нешто да кажем
ћутим и реч не проговарам.
А углавном уста не затварам.
