,,Ја сам Пут , Истина и Живот“, рекао је Господ Исус Христос пре равно две хиљаде година на Својој Тајној Вечери, Својим Светим ученицима, установљујући Своју Свету Литургију и Своју Свету Цркву којој ни врата пакла неће одолети до краја времена и времена, отпочињујући нову еру човечанства, еру Љубави и наде у Вечни Живот, у Бесмртност, у непобедивост доброте и у њену коначну победу над злом у борби која се дешава свакодневно и у нашим личним свакодневним животним, изазовима, а у којим сигурно побеђујемо, ако за крмароша имамо баш Оног који је изрекао ове спасоносне речи, и казујући нам на то Ко је Пут, Ко је и где је Истина и Ко је Живот!
Данас беседимо, говоримо, сећамо се човека који нас је утврдио на том Путу, који нас је повео тим путем и ка том Путу за Вечност, који је утврдио наше стопе на тој стази, да не лутамо беспућима историје и времена и увео нас у цивилизоване, државотворне и културне народе европе и света. Данас толкујемо о нашем Светом Сави, човеку кога је Онај који јесте Пут, Истина и Живот изабрао да нас води ка Њему, ка Вечности, ка Бесмртности, да буде крмарош овог нашег брода који се зове Србија и ако се питамо где је наш пут и куда требамо ићи или ако смо у недоумицама, питајмо увек нашега Саву који нам говори, како некад тако и данас, да је једини пут за наш народ управо Вечност, Истина и Живот, Богочовек Христос и Његове вредности, да нема пута без Христа и да је сваки пут ван Христа једно лутање, блуд, што и значи лутање на старословенском, старосрпском, језику. Сваки пут ван Христа је једна лаж, а сваки пут који води ка Христу је Истина, јер Христос јесте Истина, јесте и Љубав, Љубав која нас је створила из небића, непостојања, Љубав која постоји у тројединој заједници и која жели да и ми постојимо на начин на који постоји та троједина Љубав: Отац, Син и Дух Свети, у заједници, породици, у слози. Љубав је тај Пут, а љубав се остварује у несебичности у животу за оног другог, ближњег, у заједници, породици. Породица, заједница, јесте у центру хришћанског етоса, јер и наш Бог, Света Тројица, постоји као породица, обитељ, у заједници љубави од Вечности. Праве заједнице нема ван љубави, јер ако нема љубави и слоге, алтруизма у заједници, онда је таква заједница један безлични скуп мртваца чији је крај у огњу и ватри, у апсолутном нестајању, како нас учи сам Господ Христос, како нас напокон учи и наш Свети Сава. Свети Сава не само да нас је уздигао као народ него нас је и спасао од овог нестајања, јер једини спас од нестајања јесте управо Љубав, несебичност, алтруизам, а Љубав јесте Богочовек Христос и Његове вредности које је оставио нама преко нашег Светог Саве, преко Његове Цркве, које су универзалне, панхришћанске. Данас неко покушава да неке друге ,,вредности“ представи нашој заједници, породици, вредности падшег и прошавшег Вавилона, вредности повампиреног и прикривеног егоизма, иза које се крије нестајање, пропадање, пропагирајући некакву лажну љубав, ,,љубав“ која није по природи и по Божјем благослову и оном благослову којим нам је дат од нашег Господа Христа и нашег Светог Саве и која је човекорушилачка: убица породица, онога што је у нама по икони саме Свете Тројице.
Љубав даје род и плод и по томе видимо шта је права љубав. ,,Љубав“ која не даје рода у оном суштинском смислу и није благословена и није Љубав. Погледајмо само какав је род и плод дао и оставио за собом наш Свети Сава, наши Немањићи, жртвујући се до задње капи крви и зноја за свој народ, за своју децу, показујући и нама какви требамо бити, посебно ми просветни радници, који смо прегаоци на Савиној њиви, да сејемо и дајемо плодове, који ће кад сазру да плодоносно утичу на будућност ове наше Србијице, на будућност наше деце, Савине, Христове деце, на њихов живот и живот ове земље. Нема живота ван давања, ван Љубави, алтруизма, ван свакодневне жртве за своје ближње, своју породицу, своју школу, свој град, своју земљу и њену, Савину, децу, ван борбе за очување и културе те земље, светосавске културе, и овде бих упутио један апел свим просветним радницима, и свим културним и политичким чиниоцима: чувајмо нашу културу, негујмо је, чувајмо нашу писменост и ћирилицу јер је она једно миленијумско културно сведочанство о нама, нашег бивствовања и живота и нашег идентитета! Боримо се и за наше Свето и Распето Косово, за наш народ свугде, у Црној Гори, Републици Српској, у Северној Македонији, у Хрватској, у дијаспори, јер то жели наш Свети Сава од нас. Светосавље јесте љубав, то је љубав и то су културне вредности за које би требало да се боримо: образовање, породица, алтруизам, креативност, за све оно што изграђује наше биће које је створено по лику Онога Који је Живот и од Кога долази сав живот, без Кога не можемо ни дисати, ни мислити, ни кретати се, ни волети, Који је жила куцавица нашег бића и Који је и Пут и Истина. Свети Сава нас је повео ка том Путу, ка тој Истини, ка том Животу, ка путу Љубави и ускликнимо му и радујмо му се и славимо га у Вечност, нашег јединственог Светог Саву Немањића.
Ускликнимо му са Љубављу, Маран Ата – Дођи Господе.
