Sve ono što je problematično ima neku funkciju i svrhu. Perfekcionizam je često tu da „pogura“ stvari. Međutim, ima jedna njegova zanimljiva funkcija (ne i jedina), kada ga koristimo u svrhu odbrane. On je tu da nas zaštiti upravo od onoga što želimo. Pogotovo ako je ta naša želja i potreba bila zabranjena, nepoželjna, frustrirana, pa njeno ispunjenje u sadašnjosti i dalje nesvesno predstavlja „opasnost“.

U tom slučaju, poseže se za perfekcionizmom, gde podignemo kriterijume i zahteve, da okolnosti koje su potrebne za ostvarenje cilja budu toliko visoke, kao i naše sposobnosti koje su za to potrebne, da je taj cilj u jednom trenutku nemoguće ispuniti. Dalje ide odustajanje. I tako sa sobom igramo igru, u krug. Ali i skidamo odgovornost- ovo je preteško, nešto spolja mi ne dozvoljava i ja sam rasterećen.
Ako analiziramo zahtev za savršenstvom, bilo kada je u pitanju neka naša delatnost ili slika o sebi, videćemo da on donosi jedno osećanje sigurnosti, gde „ako uradim još to i to“, veće su šanse da uspem ili postanem to što želim. Jedini problem je u tome, što taj zahtev nema kraja, taj osećaj „sigurnosti“, je samo željeni oblik nesigurnosti i neadekvatnosti, osećanja koja su u suštini ove stvari. Paralelno sa ovim ide osećanje anksioznosti, njegovi izvori su najčešće:

što je perfekcionizam težak, moram sebe puno da maltretiram da sve to ispunim, sama pomisao je već naporna,

da li ću uspeti (zapravo, nisam siguran u svoje sposobnosti) , jer ipak negde znamo da postoji neizvesnost, i kod perfekcionizma uvek mora nešto još,

možda ću uspeti (a osećam da nisam adekvatan), šta ću onda? Treba to održati, jer ako smo posegli za savršenstvom, i taj željeni cilj onda mora biti nešto preveliko, nešto savršeno u našem doživljaju,

i strah od greške, povezan sa osećanjem krivice.

Skupa je ova strategija. Teško ide borba savršenošću protiv nesavršenstva.
Realnost ipak ukazuje na nešto drugo, savršeni i nesavršeni su sijamski blizanci, ne idu jedan bez drugog, ovog drugog treba upoznati ( od čega zapravo bežimo) jer je za ljude uvek poželjan samo ovaj prvi.

 

Ivan Gavrilović diplomirani teolog psihološki savetnik i psihoterapeut pod supervizijom AGAPE RC

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime