Свака Нова година је, у симболичном смислу, тренутак промене, уласка у неко ново време, у неки нови свет. Зато је дочекивање Нове године повезано са нашим жељама и надама да ће у том новом времену које следи оне бити испуњене.
Многи људи повезују Нову годину са променом свог понашања и навика. То су они који су донели одлуку да ће од Нове године престати да раде нешто негативно и започети нешто позитивно. Неко је, на пример, одлучио да ће мање седети, а више се кретати и почети да вежба. Одлука се може тицати тога да ће особа: променити начин прехране; скинути килограме; започети с учењем страног језика; престати да пуши; престати да пије; мање времена бити на виртуелним социјалним мрежама итд.
Новогодишњи лични проглас настаје када неко своју одлуку саопшти другима који су му важни. Када је реч о саопштавању личних жеља и одлука другима људи се некада понашају детињасто. Једни крију од других своје одлуке и жеље јер верују да се оне не би оствариле када би други за њих сазнали. Ово уверење произлази из нечијег раног искуства да се није догодило оно што је желео, а што је сигурно требало да се догоди и о чему је говорио другима. Када се то није догодило тај неко је закључио да је за то криво то што је унапред обавестио друге. Супротно је када неко о својој одлуци обавештава што више других, „учвршћујући” одлуку тако што је претвара у очекивања других да ће је доследно спроводити.
Зашто људи чекају Нову годину да би донели и почели да спроводе неку важну одлуку? Зашто чекати на неки посебан дан? Зар било који дан није добар за спровођење паметних одлука?
Ако анализирамо ове одлуке, видећемо да је већина покушај да се вољом, свесним напором и самодисциплином разреши неки унутрашњи конфликт. Особа је подељена на један део који жели да се понаша на неки разуман и користан начин и на онај други део који се понаша на стари, нежељени начин. Иако особа нежељено понашање доживљава као негативно, она од њега тешко одустаје управо због тога што јој то понашање доноси неку, понекад скривену психолошку добит или корист. Особа је у отпору да промени негативно понашање јер ако од њега одустане, одустаће и од дате психолошке користи. То и јесте разлог да она одлаже тренутак промене све до неког ритуалног датума какав је Нова година.
Да ли ће особа успети да оствари проглашени новогодишњи циљ? Неки сигурно хоће, али већина неће. Разлог је управо у особином отпору да одустане од психолошке добити. Када би се особа запитала да ли јој дато нежељено понашање доноси неку добит и када би размислила на који други начин може да оствари исту или већу добит, тада би имала много веће шансе за успешно испуњење новогодишњег личног прогласа.
Политика
