20.08.2016.
Помаже Бог!
Дивни су они дани у којима се осети величина вечности… Нису стални и није све тако охрабрујуће као у тим данима кад благодат при првом уранку обоји видокруг и осмисли дан ма колико се протезла бесмисленост у њему. Тако да онда решена да могу све и да ми тако мало треба – готово ништа осим онога што ми је дано. И тако ми свака радост одаје постојање смисла. А то сам баш овде научила и осетила са нашим монахињама. Научила сам много тога готово неописивог али ми је задржала пажњу посвећеност и у најмањим ситницама, која може да се огледа и у међусобним односима или неким неким наизглед површним стварима. Када се свему придода посвећеност – све добија величину смисла. У последње време држим се величине из тих дана а када нестане у облацима сивила подсећам себе на оно што треба да чиним да би ми се вратили. А они тако мало траже, траже управо оно што дају када их осећам – љубав, смерност, радост, пожртвовање, осмех… Хвала ти, Боже, што ме учиш и не посустајеш у свом стрпљењу.
Пресвета Богородице, спаси нас!
Мисао дана: Јер сте благодаћу спасени кроз вјеру; и то није од вас, дар је Божији, не од дјела, да се не би ко хвалисао.
24.7.2016.
Помаже Бог драга браћо
Пробудио сам се уморан и са боловима у мишићима и зглобовима. али у исто време задовољан јер је то последица физичке активности и поуздан је знак да се моје тело буди. Рад на психичком здрављу ефикаснији је уз физичку активност, и не каже се тек тако, у здравом телу здрав дух. Данас је тачно 3 месеца од како сам дошао у заједницу, и могу слободно да кажем да сам на правом месту, да ова заједница пружа нешто што на другим местима на којима сам се лечио не постоји. Не постоји интензивније лечење од овог . И овде не само да имам прилику да се излечим, већ и да унапредим себе као личност. Добио сам шансу да захваљујући мојој болести и овом лечењу постанем бољи него што би икад био да није било зависности. То је привилегија ове болести и овог програма, зато ћу искористити шансу.
Пресвета Богородице спаси нас
03.05.2016.
Дуго сам се питала зашто је мој пут баш овакав, туговала над својом судбином, па се назад опет враћала у блато, маскирајући своју слабост и кукавичлук. Била сам љута на себе, на живот, на породицу, на Бога. На крају, дошавши у заједницу, погледала сам негдје својој слабости у очи и процес прихватања је дуго трајао и искрено да кажем, још је негдје у процесу (срећа завршном). Прихватити да сам забрљала, упропастила све чега сам се дохватила и повриједила свакога ко ми се приближио и кога сам вољела, прихватити да сам болесна у суштини, да сам зависник – са свим тим што та модерна болест данашњице носи јако је тешко. Суочити се са собом и посљедицама својих поступака звучи као нека психолошка фраза, али сада видим коју то тежину носи. Заједница, људи око мене, Литургије, Причест, вријеме, Бог – ме опорављају, кроз разне фазе лагано долазим себи, откривам љепоту нормалног живота. Радујем се заједничарењу са овим дивним људима, новим искреним пријатељствима, радујем се учењу и откривању нових ствари, као да сам се тек родила па полако откривам нови свијет око себе. Помози ми, Господе, исцијели ме и научи ме да волим, мислим, осјећам и живим.
„Пресвета Богородице, спаси нас!“
Мисао дана: Какво крштење може опрати мој стид од Тебе? Какво покајање мој грех према Теби изгладити? Помози ми да се уништим, да ме нема, и да се поново родим, као младенац без прошлости. Помози ми, Родитељу мој.
25.02.2016.
Помаже Бог драга браћо
Дан за који сам мислио да је немогуће изгурати и да неће никад проћи, али ето прошао је. Од самог јутра дан ми је почео у ишчекивању. Како је полако пролазио дан планови су се мењали, али је ишчекивање остало присутно. Презасићеност уме да ствара разне осећаје. Поред презасићености пред крај дана сам упао у најгори канал и вожње. Као на пример да ме сви раде, да сам напуштен и тако те ствари тј. осећаји који иду уз то. Ту ми је пријало да се исплачем и разговор са једним братом. Разговор ми је посебно пријао, јер сам могао да чујем доста корисних ствари и мало зрелије и реалније размишљање. Али такође видим да и браћа имају разумевања, јер није само мени тешко, свима је. Трудим се да се водим тиме да апсолутно свака ситуација која ми изгледа неподношљивља и сваки дан који ми је немогућ за прегурати тј. бар тако изгледа, ће ми бити на корист. Није лако, али надам се да ће бити боље.
Пресвета Богородице спаси нас
Мисао дана: Разум
Када се помрачи разум, вера се скрива и преовлађује страх, и настаје нада.
ИЗВОР: https://zemljazivih.info/
ОБЈАВЉЕНО: 23.03.2022.
