У тој олисталој равници небо се чинило надомак руке. Легох на земљу још топлу од залазећег сунца и испружих руке изнад главе. Скоро да сам урањала шаке у паперјасте беле облаке. Милина ми прође дуж кичме а међ’ прстима осетих благо голицање као од житког теста кад се меси.

Ускоро ће зрикавци отпочети своју оду завршетку и овог врелог дана. Тешко ми беше да устанем са земље и поче сан да ме хвата.

Пробудише ме мркли мрак који се спустио на моје тело као тешки  прекривач и хук сове однекуд залутале у оближње гране.

С муком се придигох на ноге. Котарицу обесих о десно раме и пођох путем. Никога није било, пуста равница приљубила ми је поглед за себе. Враћала сам се лагано својој кући и сад ме је тек низбрдица делила од првих редова кућа у селу. Видех из даљине да се ођзаци диме што је био сигуран знак да је време вечере.

Једноставна сеоска вечера, топло млеко и удробљен хлеб, за сладокусце и по која кашика шећера.

-Хајде, хајде, рекоше ми с врата, док се млеко пушило у великој шерпи.

Седох на хоклицу са леве стране стола и она крцну од моје тежине. Кажипрстом повукох по површини млека и кајмак, масан и дебео залепи ми се за прст. Дувала сам у њега да га расхладим док сам га приносила устима. Сласт ми се ширила непцима….

-Лепо, а? , нема тога у оним твојим тетрапацима рече ми стрина.

Климнух главом само, немајући времена да одговарам. Из штале се чуло мукање  крава и тај осећај да је све надомак руке спустио ми се на капке заронивши главу у дебеле перјане јастуке меке као данашњи војвођански облаци.

Сутра кад сване, пробудићу се у стварности изнова жељна родног раја. Носталгија ће достићи врхунац моћи док будем из тетрапака стискала остатке млека за кафу, уз буку која допире споља од милиона људи који јуре за нечим што им није на дохват руке.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име