Ових дана сам пратио вести, које могу бити веома опасне, па је важно да знамо како да се односимо према њима. Наиме, евидентно је да нам се намеће такозвана „нова реалност“, која пред собом руши све што је традиционално, поготово све што је православно у нашем српском народу, у Републици Српској и уопште по свету где живе православни Срби.
Ових дана читамо и неки текст у „Њујорк тајмсу“, који каже да „нова реалност“ подразумева и канибализам. Тиме се нама пропагирају нове религије, односно најдубљи вид паганизма.
На телевизији нам се предочавају наводна афричка примитивна племена код којих постоји неки облик канибализма. Сада хоће да модерној Европи и цивилизованом свету Америке наметну мишљење да је канибализам на неки начин ипак дозвољен, под изговором недостатка хране. Можете ли само мислити шта се припрема и шта се ради пред нашим очима?
Не смемо остати глуви и слепи на то. Морамо свој народ поучавати да схвати реалност и тренутак у којем живимо. Наравно, то најпре треба да схвате људи који у политичком смислу воде нашу државу, министри, председници скупштине, који ће сутра доносити одлуке да ли да се то примени у нашој земљи, овде у Републици Српској, Босни и Херцеговини, Србији…
Чујемо и да је, нажалост, потписано да се у септембру, недељу дана, одрже геј параде уздуж и попреко у Србији. Кад сам прочитао њихов програм, видео сам да треба да посете културне, црквене институције, манастире, Богословију и Гиманазију у Сремским Карловцима. Где их све неће бити! Можете ли само замислити како ће изгледати та недеља дана? Зашто неко, ко је то потписао, није мислио главом да тиме доводи у питање свој народ, његову етику, морал, традицију, савест, историју, веровање. Нико није бринуо о томе и сада нам се доводе људи из потпуно другачијег система вредновања и веровања.
Они пропагирају нешто што није прихваћено у нашој српској православној култури. Зашто је то било потребно? Људи који потписују такве ствари, велику одговорност носе пред Богом и пред историјом. Нису је можда ни свесни.
Због тога Црква једино може да апелује на савест свих тих људи, да моли, да преклиње, да упозорава и да прориче, ако треба. Свети старци са Свете Горе су још 70-их и 80-их година говорили шта ће се догађати и какво ће тешко време доћи.
Наводно нам се обећава да ћемо заузврат ући у ову или ону асоцијацију; обећава нам се светлија и богатија будућност. То су све лаже и паралаже, браћо и сестре! Једино што имамо то је оно што имамо од свога подвига, своје вере, традиције и своје свете Цркве. Да се сабирамо у своје цркве на молитву, као што смо се неки дан сабрали у великом броју овде у Пелагићеву. Да будемо мудри. Да они људи који нас воде, да нас воде путем спасења. Никако да нас заводе за Голеш планину зарад ових или оних интереса, а да при томе интерес народа нико жив не гледа. Шта ћемо сутра кад наша деца буду учила у школи да не знају којег су пола? Да до осамнаесте године не знају да ли су мушко или женско. И да то све буде нормално! Шта ћемо онда? Боље да то спречимо, него да дође до проблема.
Фото З. Јовановић
Ми можемо рећи: „Господо, ви имате своју традицију и нека је вама. Ми имамо своје православно предање и хоћемо да живимо како смо живели. Нећемо да будемо Чеси, нећемо да будемо ни Бугари, као што су, нажалост, несрећни Македонци прихватили да буду дијалект бугарског језика зарад европске будућности. Ко зна шта ће сутра нама наметнути. Него, ми морамо да кажемо да смо православни Срби и да то желимо и да останемо. Ми смо деца Светог Саве и Светог Симеона Мироточивог и Светог Лазара Косовског. То хоћемо да будемо и то је наш пут. А они нека живе како живе, нека их.
Није људима који воде државу једноставно. Треба им подршка, треба им нека реч да знају и они пут којим треба да иду и којим треба да воде наш народ. Јер ми смо народ српски, народ светосавски, ми смо народ светих отаца, светога владике Николаја и Јустина светог Ћелијског и многих других светитеља. То је наш пут. То су наше врлине. То је наш смисао живота. То је наша филозофија спасења.
Новости
