Са виртуозношћу и раскошним духом, лирском тананошћу и херојским заносом писао је комаде који су били догађај у француском позоришном животу.
Ростано је написао драме, међу којим су: „Сирано де Бержерак“, „Романтичне душе“, „Далека принцеза“ и „Орлић“.
„Сирано де Бержерак“ освојио је тадашњу публику и одржао се на позоришним репертоарима до данас.
Од премијерног извођења у Паризу 1897. године ове чувене сценске поеме у стиховима, која је већ тада проглашена за ремек-дјело, требало је да прође седамнаест година, па да је 1914. београдска публика види на сцени и одушеви се.
Ростан је био члан Француске академије.
Постао је познат комадом „Црвена рукавица“, али му је прву славу донијела комедија у стиховима „Романтичне душе“.
Ускоро је на сјајан пријем наишао и комад „Орлић“, чији је главни тумач била незаборавна Сара Бернар.
Надахнут храброшћу српског краља Петра Првог Карађорђевића приликом повлачења кроз Албанију, Едмон Ростан написао је и објавио пјесму „Четири вола краља Петра“, коју је на српски језик превео Милутин Бојић, пјесник „Плаве гробнице“.
Ростанова пјесма је већ на Солунском фронту била борбено надахнуће српским војницимa.
