Реч ЗАВЕТ је стално актуелна на нашим просторима (наравно и свугде на свету). Актуелна је, у ствари,  од стварања првог човека па до дана данашњег. Историја је препуна стварања завета и раскидања завета.  И ми сами често дајемо завет другима (рецимо брачни завет) или самом себи (осветићемо се некоме због некога кад тад, нећемо се више дроге дотаћи). Као замена за реч завет често се користи и реч заклетва. Данас, на нашим просторима рецимо, имамо жену која се бави политиком и коју често називају Милица Заветница[1]. На овим нашим просторима од 1389. године познат је и актуелан Косовски Завет.

Најпознатији су, наравно, Стари Завет и Нови Завет. Наслови Богонадахнутих књига.

Но, потребно је ипак да проникнемо у саму суштину речи завет. Шта она стварно означава и шта ми стварно чинимо када се некоме или на нешто заветујемо. Ми пре свега, остварујемо заједницу чињења или не чињења са неким или нечим. Између људи се ствара заједница у којој сваки члан има исту вредност (љубимо ближњег свога као себе самог). Заједница је нестабилна ако није базирана на љубави. Присила, страх, корист или лаж чине сваку заједницу или сваки завет лажним. Отац лажи је од Христа у пустињи тражио да склопе завет. Христов одговор је јасан.

Пре свега, Завет се може склопити између Бога и човека, затим између људи међусобно, човек се може заветовати према творевини а наравно и сам себи. Завет као појам, садржи временску категорију, пре свега сталност а такође и непромењивост.

Стари Завет је створен између Бога и човека, али они нису једнаки у том споразуму. Бог пружа услове завета, а људи се слажу да чине оно што Он од њих тражи. Бог тада обећава човеку одређене благослове за њихову послушност. Начела и обреди се примају заветом. Господњи народ је заветни народ и обилато је благословен док се држи својих завета са Господом. Наравно подразумева се да је све што је створено Божије и да је човеку дато.

Од кад је света и века, међу људима влада дилема да ли земља припада ономе чије су овце на тој земљи или овце припадају ономе на чијој су земљи. У оба случаја ради се о сукобу власника оваца и власника земље. Наравно, овце као бесловесне, иду по земљи, пасу и окупљају се у стада. Чобани усмеравају њихово кретање. Наравно, вукови вребају. Но и вукове је Бог створио. Позната је изрека: И вук сит и овце на броју. Математички је то могуће само ако вук поједе чобана. Ако га има наравно. Нажалост вукове од кад је света и века не интересују ни чобани, ни овце ни земља. Они хоће да поједу Бога. Свесни су да је то превелик залогај за њих, па варају пре свега чобане и нуде им разноразне завете са собом. Но, у суштини тих завета је лаж, да су вукови власници свега створеног и да по својој вољи тиме располажу.

Из тога приступа развило се такозвано геополитичко гледање на свет. Потпуно је избегнут Божији промисао који је у основи свега па и просторна расподела народа на земаљској кугли. Познато је да и сваки народ има свога анђела чувара[2] којега му сам Бог додељује. Шта год да геополитичари снили, предвиђали, зна се чија је задња.

Са друге стране, земља се како модерна наука каже, између осталог, окреће око своје осе. Творац земље оваца и чобана је наравно Бог. Када схватимо да је Бог творац свега онда је дилема са почетка бесмислена, нема је. Све овце могу заједно да живе на свој земљи. Исто важи и за чобане који су за разлику од оваца словесни. И имају слободну вољу.

Многи освајачи су се својом слободном вољом заветовали сами себи а и Богу да ће освојити сву земљу и да ће њихове овце владати свом земљом. Резултати су познати. Многи су се и заветовали својом слободном вољом себи и другима да туђе овце никад неће крочити и пасти на њиховој земљи. И ти резултати су познати.

Оваплоћење Сина Божијег представља Нови Завет. Овај пут Бог се нераскидиво и нераздељиво из љубави чисте везује за човека.

Сваки завет је наше затварање у некога, у нешто, у неку идеју која је фикција. Блажено почивши митрополит Амфилохије Радовић је у једном интервјуу посведочио да је на позив да се учлани у политичку странку одговорио да је њему и космос мали…

Пролазно и трулежно затвара себе у пролазно и трулежно. Резултат је смрт.

Једино је завет са Богом парадоксално (за)отварање: коначног и трулежног у бесконачно и вечно.

Са свиме и сваким а пре свега са Богом, на свакој тачци кугле земаљске ми можемо створити однос чији је модел Стари Завет или Нови Завет. И наравно одбити консултантске услуге ма у каквим кожама били.

[1] Милица Ђурђевић Стаменковски (Београд, 21. јул 1990) српска је политичарка и политиколог. Председница је и суоснивач политичке странке Заветници.

[2] Свети Максим Исповедник пише. Споменимо још једном да су над народима анђели постављени као вождови; да су они (анђели), служитељи истинског Бога, ти који помажу у поимању симболичких виђења којих су удостојени свети мужеви.

 

Професор др Младен Печујлија

Факултет техничких наука, Нови сад

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име