Резултати недавних истраживања показују да је ментално здравље младих у Србији озбиљно угрожено: скоро половина школске популације је забринута и анксиозна, око 28 одсто је потиштено и лако заплаче, 12 одсто сматра да су безвредна људска бића, а око седам одсто размишља о самоубиству. У Србији у просеку сваког дана троје људи изврши самоубиство, па ови веома забрињавајући показатељи захтевају енергичан одговор друштва. Европске статистике показују да је самоубиство водећи узрок смрти младих у земљама са средњим и ниским приходима, а други водећи узрок у земљама са високим приходима.
Да би се супротставили сличној тенденцији међу младима, у Великој Британији у основним школама у нижим разредима уводе часове на којима би млади учили како да заштите и унапреде своје ментално здравље. Нужно је и код нас, у нашим школама, осмислити и применити сличан програм.
Губитак самопоштовања
Многи се питају како би изгледао неки програм који би помагао младима да заштите и да унапреде своје ментално здравље?
Обавезна компонента овог програма био би рад на „слици о себи” младих људи, то јест рад на смањењу негативних, а повећању позитивних дефиниција себе. И она деца која су од својих родитеља била довољно хваљена, у пубертету и адолесценцији се окрећу групи вршњака која треба да им потврди или оспори слику о себи. За младе људе тог узраста типично је да осећање личне вредности мере на основу тога колико су прихваћени у групи вршњака. Како не могу сви бити најпопуларнији, конкуренција је велика, тако да они чине свашта, укључујући и разна негативна понашања, како би вршњачкој групи постали интересантни, симпатични, популарни. Они који нису прихваћени или нису по својој оцени довољно прихваћени губе самопоштовање и почињу да верују да су недовољно вредна људска бића.
Кроз групни рад, по принципима групне терапије, млади људи би могли да уче да код себе препознају квалитете које имају и да тако изграђују и ојачају позитивни део слике о себи, граде самопоштовање, самопоуздање, прихватање себе. Могли би да дискутују да ли је прихваћеност заиста потврда личне вредности и да ли је губитак љубави заиста разлог за самоубиство.
Друга обавезна компонента овог програма је емоционално описмењивање. Млади уче шта је функција бубрега, јетре и плућа, али не знају шта је функција љутње, туге, забринутости итд. Када млади науче да забринутост – а скоро половина је забринута – има своју јасну функцију: тако што замишљамо будуће вероватне негативне сценарије, ми се питамо да ли можемо да у садашњости спречимо њихов развој, то јест како да се припремимо и дочекамо их уколико не можемо да их спречимо, тада ће знати како паметно да брину и када да престану да брину. Када препознају своја осећања и знају чему она служе, када могу да процене да ли су она рационална или ирационална, тада се много боље сналазе сами са собом, али и због пораста емпатије и са другим људима.
Разумевање кризних ситуација
Трећа компонента јесу социјалне вештине, у свом најширем смислу, од тога како да приђу непознатој особи, како да воде разговор и ћаскају, па до тога како да улазе у конфликте и да преговарају из позиције самопоштовања и поштовања других. Развој технологије доводи до смањења социјалних вештина у млађим генерацијама. Тако, на пример, америчка истраживања показују да су млади око седам сати дневно уз неки дигитални екран, док само два сата комуницирају са стварним људима. Боље социјалне вештине би им омогућиле да се добро снађу са људима, постану социјално успешни, имају складне партнерске односе итд.
Четврта компонента је учење „технике решавања проблема” и других вештина размишљања и доношења одлука. То јача њихову способност да се боље носе са различитим животним ситуацијама, јер их боље разумеју и боље познају начине на које могу да их решавају. Довољно је указати на ирационалност двадесетак кључних, а распрострањених уверења о себи другима и свету, да би се подигао квалитет емотивног живота генерације.
Имамо довољно стручњака у Савезу психотерапеута Србије и Друштву психолога Србије, као и у сличним организацијама, који би осмислили и оспособили водитеље ових програма. На држави је да да сигнал.
politika
