Једно од основних дечјих права јесте право да се буде дете. То једноставно значи да се поштује она фаза дететовог интелектуалног, емотивног и социјалног развоја у којој се оно налази, и да се дете не подстиче да се понаша као неко значајно старији. Идеја развоја подразумева да дете постепено сазрева и да се у његовом животу појављују одређене теме у складу са његовим узрастом и развојним фазама кроз које пролази. Неки родитељи желе да њихово дете буде „напредније” од друге деце, тако да га подстичу да се понаша као старије него што јесте, што код родитеља ствара осећање поноса. Међутим, када дете примети да је вољено само онда када се понаша старије него што јесте, оно развија став према себи да оно вреди и заслужује љубав искључиво онда када се понаша као старије, „стармало”, што је скраћеница од „малог старца”.
Једна врста „стармалог” детета јесте оно које се облачи, изгледа и понаша као одрасла, сексуално зрела особа. То се најбоље може приметити код девојчица, тако да цурица од осам или девет година може бити нашминкана, са црвеним ружом на уснама, фризуром, ципелама са штиклама и одећом која одговара некој старлети. На тај начин она себе представља као „секси дете”. Ова, новија појава је препозната као рана сексуализација или хиперсексуализација детета.
Отета недужност
Сасвим је природно да деца опонашају одрасле и да у својим играма заузимају улоге одраслих, несвесно се припремајући за одрастање и за играње тих друштвених улога у одраслом добу. Међутим, овде није реч о игри, већ о изградњи полног идентитета детета још док је оно у такозваној фази латенције свог психосексуалног развоја. Другим речима, оваквом детету се намећу полни идентитет и полна улога онда када оно још емотивно и социјални није спремно за то. На тај начин се датом детету одузима недужност и невиност његовог детињства.
Дететова жеља да имитира одрасле је сасвим природна, али оно у свом незнању није у стању да оцени примереност својих тежњи. За рану сексуализацију деце нису одговорна деца, него њихови родитељи који им то или дозвољавају или их подстичу да се тако понашају. Зато можемо говорити о хиперсексуализујућем родитељу као нужној претпоставци појаве хиперсексуализованог детета.
По правилу, такви родитељи не виде никакав проблем у томе што дозвољавају детету да буде у улози „секси детета”. Они то доживљавају као неку врсту игре која их забавља, уживају у реакцијама посматрача, и на неки начин су поносни на своје потомке за које једва чекају да одрасту и да заиста постану лепи и привлачни млади људи. Они запрао прецењују изглед, лепоту и привлачност, сматрајући да су то основне животне вредности. Сматрају да је довољно да неко буде веома привлачан, да би остварио велику љубав, статус, успех и срећу у животу.
Пројекције родитељских амбиција
Познато је да родитељи на децу пројектују своје неостварене амбиције, због чега овакви родитељи често имају припремљени животни сценарио за своју децу у смислу успеха на модној писти, естради или филму. Зато они верују да својој деци чине услугу јер их „на време” припремају за успех у оквиру датог сценарија. Нису свесни могућих негативних последица ране сексуализације по дететов каснији живот. Како своју децу гледају очима родитеља, и не помишљају да њихова деца могу да подстакну педофилне импулсе код посматрача, у чему им помажу и медији који својим садржајима „нормализују” ову појаву.
Описани родитељи не виде никакав проблем у свом односу према детету, тако да по правилу не желе да било шта мењају. Зато је појава појма „хиперсексуализовано дете” веома важна јер упозорава оне друге родитеље на штетност овог понашања како ту грешку не би чинили са својом децом.
Најбољи начин да се родитељ супротстави тенденцији ране сексуализације јесте да детету објасни да је изглед важан, али да није најважнији. Кључ је дакле у вредносном васпитању и учењу детета правим животним вредностима.
Такође је важно помоћи детету да се одупре трендовима у групи вршњака и његовој жељи да имитира другу децу чији родитељи подстичу или дозвољавају рану сексуализацију. Родитељ треба да се држи својих стандарда примерености, а не да дозволи да чини оно „што чине сва друга деца”.
politika
