Постоји једна врста „тешких особа” чија је главна особина да се труде да контролишу све око њих. Када је њихова претерана контрола усмерена на физичко окружење у којем се налазе, они сами су жртве те своје особине. Када претерано контролишу друге људе, тада су други људи ти који имају проблем због тога што трпе претерану контролу. Једна од дефиниција контролишућих особа јесте да су то људи који спроводе своју вољу над другима, не обазирући се на вољу и осећања тих људи. Они се у свом приватном и пословном окружењу понашају као диктатори којих се други плаше или их избегавају.
Иако су ове особе у жаргону познате као „котрол фрикови” (енглески control freaks) или контролишуће особе, није у питању неки одређени тип личности, него психолошки механизам и образац понашања с којим се особа поистовећује. Када особа схвати и „проради” своје дубље психичке разлоге због којих се труди да претерано контролише, као што су претерана одговорност, забринутост, анксиозност, доказивање личне вредности, избегавање одбачености итд, тада може одустати од овог начина понашања који не доноси корист ни њој ни људима око ње.
Немоћ и стрепња
Наша „људска ситуација” у филозофском смислу јесте да се налазимо у свету у којем над неким стварима имамо моћ, било као појединци било као група и заједница, а у неким стварима смо немоћни јер оне једноставно не зависе ни од наше појединачне или заједничке воље нити од наших поступака. А када се људи нађу у ситуацији да су немоћни и препуштени „вишим силама”, они имају врло непријатно осећање немоћи и стрепе пред непознатом будућношћу.
Један начин да се људи ослободе тог осећања немоћи и стрепње, то јест анксиозности, јесте да у менталном смислу беже из великог несигурног света у свој мали али сигурни свет. Зато они почињу да страсно контролишу тај део света који их окружује, јер имају доживљај личне моћи. То је као када неко осећа да би требало да промени нешто у свом животу, па промени – фризуру.
Један од честих разлога за претерану контролу других јесте да се особа осећа одговорном и за оно за шта заправо није одговорна. Она у односу на друге људе заузима позицију онога ко више зна, ко је интелигентнији, способнији и коме је више стало. Другим речима, она заузима позицију родитеља који покушава да управља и да мења друге одрасле људе о чијим квалитетима нема најбоље мишљење.
Понекад она оправдава своју позицију изјавама као што су: „Да мене нема, све би се распало”, „Неко мора да овим неспособњаковићима говори шта да раде” и сличним. Понекад је то наслеђе из детињства, када је особа као најстарије дете била прерано стављена у улогу родитеља и била одговорна и бринула о млађим сестрама и браћи.
„Добронамерна” агресија
Када особа претерано контролише друге, они пружају отпор томе зато што губе своју слободу, одбијајући да буду у улози детета. Смета им што су у односу са особом која не само да увек све зна најбоље него зна шта је најбоље за друге, која из тренутка у тренутак тесно надзире шта раде други, критикује када није тачно онако како је замислила итд.
Други је доживљавају као веома агресивну чак и кад је њена агресивност прикривена. Она може другима да „лепо објашњава” шта треба и како треба да се понашају, суптилно их емоционално уцењујући и изазивајући код њих осећања кривице, дужности, захвалности и страха. Некада је то проблем с надређенима који тесно надзиру бавећи се „микроменаџментом”.
У покушају да контролише друге који пружају отпор, оваква особа може бити и отворено агресивна, грубо вређати, понижавати, исмевати, претити физичким насиљем, али и бити физички насилна. То је најчешће код оних који претерано контролишу због своје љубоморе. Љубоморна особа не види проблем у својој реакцији, већ у претходној партнеровој акцији. Да би смањила своје осећање љубоморе, она захтева од партнера да се не понаша на одређени, већ на неки други начин. Тада врши психички притисак на партнера, ограничава га, појачавајући своје контролисање партнеровог понашања све до правог психичког и физичког насиља.
Иза психолошке диктатуре може се крити тежа психопатологија, укључујући психопатију. Када је контролишућа особа веома спретна и манипулативна, њена жртва јој се потпуно препустити, не схватајући да се одрекла своје слободне воље.
Политика