Једно истраживање о томе шта људима највише недостаје током веома ограниченог живљења у овој епидемији, која траје више од годину дана, показало је да су то путовања. Чак и они који су били сумњичави према вакцинама, одлучили су да се вакцинишу како би могли да путују. Одговор на питање зашто су људима толико важна путовања јесте у томе да им она задовољавају бројне психичке и емотивне потребе.
Отпутовати негде значи променити околину и из уобичајене рутине отићи на неко друкчије, боље место. Што је свакодневица тежа, монотонија, одговорнија, пунија одрицања и жртвовања то је потреба за променом окружења снажнија. Људи могу да живе фрустрирано неко време, али ако то постаје предуго, онда или тону у летаргију и апатију или почињу да „изгарају”. Синдром изгарања манифестује се као губитак животне енергије, развијање несвесног отпора према уобичајеним активностима, безвољност и често прелази у депресију. Особа која годину дана ради од куће, која учи с децом, брине о старим родитељима и која нема времена за себе, ни за одмор, ни за забаву, живи у хроничном стресу и склона је „изгарању”.
Светло на крају тунела
Онај део нас који највише трпи у овим силним ограничењима јесте оно наше „унутрашње дете” које има потребу за слободом, игром, забавом и дружењем с другим људима. Једногодишњи живот по систему „кућа–посао” или „посао од куће” управо угрожава то наше „унутрашње дете” које трпи фрустрацију, које је у стресу и које почиње да „изгара”. А начин како оно може да се брани од тога јесте да се сећа лепих доживљаја са ранијих путовања или да машта о будућим путовањима. Те фантазије су оно „светло на крају тунела” које даје наду и снагу да се издржи.
Због свега тога бројни су људи који су одлучили да овог лета по сваку цену оду на море или неку другу њима занимљиву дестинацију. Иако је много тога неизвесно, одлука је чврста и само је питање на који начин и колика цена треба да се плати да би се то остварило. Оно што је познато из истраживања јесте да се људи унапред радују путовањима, тако да чак осам недеља раније од дана путовања почињу да се много боље осећају.
Колико су туристичка путовања заправо одличан антистрес програм најбоље се види када се људи врате с путовања. Већина се осећа одморно, изјављује да имају много више животне енергије, да су у бољој форми, да су престале главобоље и разноразни болови у леђима који су заправо резултат хроничног стреса. Према разним тестовима људи су задовољнији и срећнији. Често чујемо да је неко „напунио батерије” и да је спреман за нови радни циклус, а истраживања показују да су такви људи продуктивнији.
Ментално „ресетовање”
Када неко оде на неко путовање, тада је за њега тамо све ново и интересантно. То значи да особа упија нове стимулусе, да нове представе испуњавају њене менталне токове, истискујући оне старе који су повезани с обавезама и бригама. Све то доводи до тога да се ментални апарат „ресетује”. То се одражава и на емоције које су повезане с новим окружењем: новим пределима, људима, обичајима, храном.
Људи који редовније путују на различита места постају богатији као личности јер шире своја сазнања о свету и људима. Свети Аугустин је рекао да је свет као књига, а да људи који живе стално на једном месту изнова и изнова читају само једну њену станицу.
Један од снажних аргумената у корист туристичких путовања јесте што она позитивно утичу на здравље. Тако је, на пример, рађено неколико студија које су показале да људи који одлазе на годишње одморе дуже живе и имају мањи ризик од кардиоваскуларних поремећаја. Мушкарци који неколико година не одлазе на годишњи одмор имају 30 одсто већи ризик од инфаркта. У неким случајевима чак и једна пропуштена година може значајно повећати ризик. Жене које шест или више година нису путовале на одмор имале су осам пута већи ризик да развију неку болест срца. Дакле, путовања и промена окружења веома су добри за срце.
Путовања и годишњи одмори су такође добри за оне који имају проблема са спавањем и несаницама. У другом окружењу биоритам се враћа на нормалу.
У условима епидемије, која није угашена, путовања су ноћна мора за епидемиологе. Шта ће бити резултат овог судара снажне колективне потребе за путовањима и још присутног вируса, убрзо ћемо сазнати.
politika