Од 12. столећа у западној цивилизацији почиње слављење заљубљености и то на дворовима – одакле речи „дворити” и „удварати се”. Било да је реч о „трубадурској”, „дворској” или „витешкој љубави”, заљубљеност је све до краја 18. столећа остајала дворска игра уског круга елите. Захваљујући Гутенберговој револуцији штампања књига, настанку школа и све већем описмењавању, главни масовни медиј тог времена постали су романи. Романтичарски покрет у књижевности, који се појавио крајем 18. столећа, уздизао је појединца, његова осећања и слободе, па самим тим и заљубљеност и „велику, несрећну љубав”. Како су се књиге све више читале, тако се заљубљеност полако „спуштала” у ниже друштвене слојеве, првенствено међу младе. Касније су филм и телевизија довели до „холивудизације” колективног несвесног западног човека.
Опасна идеализација
Данас постоји Дан заљубљених, који се слави глобално, али за којег нико не зна ни када је тачно настао (вероватно у Енглеској у 16. столећу), ни на ког Светог Валентина се позива. Упркос томе, народне масе славе заљубљеност. Данас се заљубљеност сматра једним од најлепших осећања – облик велике животне среће.
Заљубљеност има и своју тамну страну: забрањену заљубљеност, као и неузвраћену заљубљеност која је извор снажне патње, осећања одбачености, љубоморе, жеље за смрћу и свеколиких трагедија.
Заљубљеност је и искушење. Заљубљују се и они који су заузети, који су у озбиљној вези или браку. Они који су у њима незадовољавајућим браковима вероватно ће отићи с особом у коју су се заљубили. Али код оних који су у задовољавајућим везама и браковима заљубљивање у неког трећег изазива озбиљан унутрашњи конфликт: ући у нешто ново и неизвесно или остати у ономе што је познато и довољно добро.
Интересантно је да у овој унутрашњој борби заљубљени део личности не побеђује тако често као што би се могло очекивати. Велики је број оних који се одлуче да остану у вези или браку и да одбаце своју заљубљеност. Тада се појављује проблем како окончати ту нежељену заљубљеност: како престати често мислити на дату особу, како престати замишљати како је могао да буде живот с њом, како на социјалним мрежама не пратити шта јој се дешава у животу?
Да би се заљубљена особа „разљубила” прво треба да разуме осећање заљубљености. Ово осећање засновано је на психичком механизму идеализације. То једноставно значи да могу да се заљубе само они људи који верују да постоји њима идеални партнер с којим ће бити срећни до краја живота. Они који у то не верују једноставно не могу да се заљубе. Не само појединци, већ цели народи или континенти. У традиционалној Азији или Африци постоји привлачност, свиђање, али не и заљубљивање. Денис де Ружмон у свом класичном делу „Љубав и Запад” написао је: „У Азији не постоји ниједна велика љубавна прича”.
Разочарење на крају
Како у стварности не постоје идеални партнери, заљубљеност по правилу не води у љубав већ, када престане идеализовање, у веће или мање разочарање. Тако раније очарани и зачарани, на крају постају разочарани.
Често чујемо од заљубљене особе да се догодила „хемија” или да они не бирају, већ да бира њихово „срце”. Она, заправо, само прати своје несвесне процесе који су јој на основу непознатих критеријума изабрали „праву особу”. Тип особе у који се неко заљубљује више говори о заљубљеној особи, него о онима које бира. Зато је добро сазнати зашто се неко заљубљује управо у тај тип особе. Тако особа упознаје себе и неутралише утицај свог несвесног дела личности на избор партнера.
Не само да није случајно зашто се неко заљубљује у одређени тип особе, него није ни случајно зашто се особа заљубила управо у том тренутку у свом животу. Иако су такве особе задовољне везама и браковима у којима се налазе, често су заправо „гладне” забаве, узбуђења, страсти, нечег новог што је друкчије од рутине у којој се налазе.
Код нежељене заљубљености не треба упадати у замку да особа поверује да је то што се у неког трећег заљубила „доказ” да више не воли оног другог. Заљубљеност и љубав су по својим психичким механизмима два различита осећања и зато је могуће бити заљубљен једну, а волети другу особу. Многи од оних који се боре с нежељеном заљубљеношћу то интуитивно знају и зато остају с онима које воле.
politika
