Једна од главних функција бајки јесте да малу децу припреме за спољашњи свет – свет изван породичног гнезда. Деца су у породицама од рођења окружена људима који им нуде љубав и прихватање. Због тога мало дете ствара слику о људима као скупу особа које су увек добре према њему, које га воле и штите. Оваква почетна представа о људима према којој су сви људи добри чини да мала деца показују неку врсту примарне наивности. У њиховом погледу на свет постоји само идеја доброте и љубави. Бајке су прве приче у којима дете сазнаје да у спољашњем свету постоји зло као супротност добра.

Структура бајки је таква да након увода у причу долази део у којем нека зла сила или човек угрожава некога ко је добар, али немоћан. Управо овај заплет код детета буди разне емоције, најчешће страх за судбину јунака бајке с којим се дете по правилу поистовећује. Ову напетост разрешава срећни крај у којем јунак бајке уз помоћ „чаробног помоћника” или спасиоца чини да доброта, љубав и правда побеђују. Управо заплет у којем се чини да ће зла сила превладати ствара напетост и узбуђење код детета, због чега оно тражи да му се иста бајка чита или прича изнова и изнова.

Застрашујућа идеја зла

Оваква структура бајке прво у дететову психу уводи застрашујућу идеју зла, а затим му помаже да превлада тај страх и доживи катарзу кроз коначну победу добра над злим.

Један од често заступљених злих ликова у бајкама је лик маћехе, то јест татине друге жене коју је тата довео у кућу након смрти дететове мајке. Лик маћехе обележава снажно непријатељство према детету. Она или злоставља дете или наговара некога да га одведе у шуму и остави или понижава дете дајући предност властитој деци. Уместо да прихвати дете, она га мрзи само због тога што постоји. У том смислу маћеха се поставља као потпуна супротност мајци: док једна мрзи дете, друга га је волела. Зато је прича о злој маћехи заправо прича о доброј мајци.

Порука приче о маћехи је да дете схвати колико је мајка важна, да треба да је воли и поштује, да је не секира и буде послушно, јер у супротном може да прође као јунак из бајке.

Мотив смрти мајке као догађај који претходи појави маћехе буди код малог детета снажан страх од одвајања од мајке. Мала деца, до треће или четврте године, у снажној су емотивној повезаности с мајком – у емотивној симбиози – што значи да мајка и дете до тог доба функционишу као да су једна личност. Дететова потреба је да зна да је мајка стално присутна, да га неће оставити, да ће се увек вратити, да ће га увек волети и штитити. Идеја да мајка може умрети код детета ствара несигурност да ће мајка увек бити присутна, што чини да се дете још чвршће емотивно везује за мајку. Према томе, застрашивање маћехом је заправо глорификација и величање мајке.

Бајке су приче које до нас допиру из давнина. Од тада па до не тако давно, разводи брака практично нису постојали. Тада је дете могло остати без мајке њеном смрћу. Данас су се ствари значајно промениле. Иако се у случају развода деца по правилу додељују мајкама као старатељима, постоје и случајеви када мајка оставља мужа и децу да би срећу потражила с неким другим мушкарцем.

Нови термин и за очуха

Шта је детету из разведеног брака, које живи с мајком, татина нова жена? Све док је дететова мајка жива, оно не може имати маћеху. Ако из неког разлога детету умре мајка, а прихвати га и пружи му љубав „татина нова жена”, да ли је примерено ту жену која је ушла у улогу мајке звати маћехом, када је тај израз оптерећен бројним негативним значењима, одјецима из бајки које је дете слушало док је било мало? Чини се да је у овом случају етикета „маћеха” незграпна и неправедна.

Нова времена су донела бројне промене у односима које још увек нису препознате у равни језика и постале општеприхваћене. Зато је на стручњацима за речи и језик да дају неке предлоге који би заменили реч „маћеха” и аналогно томе реч „очух”. Проблем с означавањем односа ће тек настати када код нас буде више „композитних породица” у којима се може чути: Реци твом детету из првог брака и мојој кћерци из другог брака да не зачикују наше заједничко дете.

 

 

 

politika

1 KOMENTAR

  1. „Психоложе“, прочитај прво нешто у свом животу, пре него што кренеш овако да се бламираш. Не треба нико да предлаже никакве алтернативе нити да измишља нове називе, јер они већ постоје у српском језику већ ВЕКОВИМА, и да си прочитао више од 2 књиге у свом животу, ти би то знао, „психоложе“. ПОМАЈКА (маћеха) и ПООЧИМ (очух) постоје у српском језику већ најмање 1000 година, НЕМОГУЋЕ да никад ниси чуо за те изразе, „психоложе“. Седи, један!

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име