Имам много мана
Ал` ниједна није снажна
Ко Небеска Мана
Падала сам до најнижих дубина
Ал` Отац се увек радује
Да дочека Блудног сина
Живела сам грешан живот
Ал` сваки корак водио ме
Да клекнем пред кивот
Нанизало се свакаквог блата
Ал` све се то исповедном сузом спере
И остане боја плава и боја злата
Посвуда тражих кап топлине оца и мајке
Ал` то човек не надокнади
Сем Богооца и Богомајке
И сада кад напокон Љубав удишем
Више не морам ни да пишем
Да бих вам се допала,
Да бих сав кал спрала
Ту сам да будем путоказ неком вредан
А Пут и Истина и Живот – само је Један
Преузето из збирке песама “Меmentо vitае”
