Један од најмањих и најстаријих делова у градској општини Стари град – Дорћол, устоличио се као културни центар, затим као стециште ноћног живота и дневног провода, али и место које је било сведок бурне и богате историје наше престонице. Ипак, шта тачно назив овог дела Београда значи мало ко зна!
Дорћол у срцу правих Београђана увек носи посебну драж и за њега чувају посебно место – најстарија градска четврт сећа на космополитиски Београд који је спајао све и свакога, није знао за разлике, живео је у миру, слози и са стилом.
Дорћол данас заузима простор између Београдске тврђаве, Студентског трга, Булевара Деспота Стефана Лазаревића и реке Дунав, те се “грана” на горњи и доњи. Ипак, стари Београђани углавном за Дорћол признају само доњи, онај “исконски”, а њему припада део између улице Цара Душана и Дунава.
Раскрсница између улица Краља Петра, Цара Душана и Дубровачке је најстарија раскрсница у овом кварту и само његово срце. По њој је заправо Дорћол и добио име, јер је то раскрсница четири пута, тачније на турском “дöртyол” (Дорт = четири, јолд = пут). У време Турака поменути трговачки путеви водили су ка Истанбулу, Видину, Бечу и Дуборвнику, те се Дороћол развијао као центар трговине у региону.
У средњем веку Дорћол је био централни део градске вароши, а данашња Цара Душана важила је за главну улицу или чаршију, што је и остала све до друге половине 19. века. Све најважније куће у граду налазиле су се баш ту.
Прве вишеспратнице су на Дорћолу никле још 1717. година, а једна од најпознатијих била је палата у Душановој улици. Реч је о вишеспратници кнеза Александра Виртембершког, владара аустријске Краљевине Србије, коју су популарно звали Пиринчана (искварено до принчев хан), а њени делови опстали су све до средине 19. века.
По повратку под турску власт, вишеспратнице су рушене или су остављене да пропадају јер их Турци нису волели. Они су се вратили на зидање кућа у балканском стилу – великих конака где су живели управници београдске вароши и представници власти и страни конзулати…
Данас као пример такве градње постоји Музеј Вука и Доситеја – репрезентативна беговска кућа са пространим двориштем. У годинама које ће доћи, старе куће и уске уличице су полако нестајале, премда и данас можемо “набасати” на остатке давних времена.
Дорћол може да се похвали као место где је сачувана најстарија београдска кућа – налази се у улици Цара Душана број 10, а важи за споменик културе. Ова кућа никла је за време аустријске владавине, а грађена је у барокном стилу под “палицом” пуковника Николе Доксата де Мораза. Он је касније погубљен подно зидина Калемегдана, како би се прикрила тачна локација тајних пролаза, подрума и лагума који су наводно из куће водили у тврђаву. У каснијим годинама приземље куће увек је служило као некаква врста занатске радње.
Почетком 18. века Аустријанци су освојили Београд, отпочевши претварање турске касабе у модерну варош, и Дорћол је претрпео највише измена, премда је остао устоличен као врело града. На ову територију населиле су се 333 немачке породице, уневши у живот и пословање Дорћолаца сасвим нови дух.
До периода пре Другог светског рата Дорћол је био и остао мултинационална средина, када је рат уништио такво окружење, али је ова четврт уткала занавек у себе тај светски дух, те су његова врата и дан данас отворена за све.
Дорћол какав данас познајемо почео је да ниче у послератном периоду, када су изграђене функционалне, огромне зграде потребне за велики број досељеника. Спортски центар изграђен је 1974. године, поставши језгро општине и главно састајалиште младих.
Извор: Историјски забавник
