Човек има потребу да добро чини. То је његово позвање. И услов његовог опстанка. Самим тим и услов опстанка света, опстанка живота на земљи, датој човеку да њоме господари.
Када чини добро, тада се човек остварује као креативно и стваралачко биће у ономе што је његово назначење. Задобијајући благодарност, он постаје конзумент љубави из космоса, од људи и свега живога. А љубав је не само највиша врлина него и најважнија храна. Добивши љубав, човек се оснажи, постаје полетнији, делотворнији. То запажа Ф. М. Достојевски, па каже: „Како је живот леп кад учиниш нешто добро и праведно.”
Свети апостол Павле позива: „Добро чинити да нам не досади, јер ћемо у своје време пожњети ако не малакшемо.” Поучава да „док имамо времена, чинимо добро свима, а особито својима по вери”.
Издржати до краја
Наш народ ту спознају, искуствено потврђену, претаче у пословицу: „Добро чини, па се добру надај!”
Да не бисмо на том путу малаксали, патријарх српски Павле опомиње: „На путу добра издржати до краја.”
Добро чинити, значи бити у служби заједнице којој припадате. Делом својим придоносити баштини њеној. А тиме и себе изграђивати. Као што сваки цвет доприноси да башта буде лепша, тако и сваки човек украшен врлинама доприноси да слика друштва којем припада буде лепша.
Чињењем добрих дела човек чува и негује своју христоликост. С добрим делима се просветљује. Чинећи зло, његов лик постаје тамнији, а поглед хладнији.
Уколико добро не чини, човек се обезличава, урушава и себе и све што му је поверено.
Извориште је у његовом опредељењу. Патријарх Павле каже да човек има урођену тежњу ка добру, чак и онда када је грешан. Објашњава да је то исто као када неко ко је прљав види чистог човека, па онда одлази да се опере, да би и он биo чист. Наводи и пример пијанице који настоји да наведе свог пријатеља да постане сличан њему, иако овај човек не пије. На силу га залива ракијом само да он не би био најгори. Човека боли, каже, када даје рђав пример људима.
Настоји човек да се прикаже бољим него што јесте и онда када греши. Тражи оправдање, негира или умањује кривицу. Ради тога служи се лажима. Добро и лаж су у колизији. И зато је немогуће бити добар а лагати. Лаж је у служби зла. Но, и то говори о човековом настојању да се прикаже у лепшем издању.
Жели човек да се представи по добру. Али није свако спреман на исти подухват. Малодушан човек чини углавном онолико колико то њега не кошта. Што је човек већи, то је спремнији за жртву; посвећенији је чињењу добра. У великом граду честе су ситуације да неко на улици приђе групи људи и упита за какву информацију: где се налази нека установа, где је која улица или нешто слично, на шта готово сви настоје да покажу предусретљивост. Али када човеку затреба каква помоћ која захтева одређену жртву другог човека, онда многи окрећу главу на другу страну.
Велики раскорак је између егоцентризма и доброг дела.
Испред Народне скупштине у Београду оваква сцена: Зима. Ледено време. На залеђеном тротоару непомично лежи згрчен човек. Застане по који пролазник. Већина наставља својим путем као да се ту испред њих ништа не дешава. Сам, топло и елегантно обучен, поносно идући, пролази и један познати лекар. Људи га препознају по фотографији из новина у којима повремено има колумну, где, поред осталог, пише и о хуманости. Ни он да приђе, да упита шта се дешава, а камоли да помогне палом човеку.
Бити човек не значи бити селективан у чињењу добрих дела. Човеково позвање је да чини добро увек и свуда. Није добро дело ако се даје и чини да би се вратило, или на неки други начин платило. Ако се тако чини, онда је то – трговина. Добро дело је када се чини из опредељења, из осећаја, из бриге човека за човека, за сав живи свет, за сву творевину човеку поверену не очекујући да ће за то бити посебно плаћен. Кад тако чини, он (прећутно) даје пример другим људима да на исти начин поступе. Он тако себе сврстава у стваралачки поредак, поредак животородног склада.
Важно је злу се супротставити
Просветљен човек настоји да стекне благодат Божју, а не новац, који неће понети са собом у вечности. И зато је он благодаран за сваку прилику да учини нешто добро.
Добро чинити, значи и стати у одбрану добра, али само – добрим делима. Не може се добро злом бранити. Нужност је злу се супротстављати, у мери да се не пређе на страну зла.
Добро је непропадљиво. Уколико дете у школи учи само за оцену, његово знање биће кратког даха. А уколико учи да научи, његово знање ће остати да добре плодове рађа.
Искуство учи: ниједно добро дело не остаје без добрих плодова.
Др Јован Јањић
Магазин Политика
