Депресија и осећај губитка смисла могу да се јаве у било којем животном добу, посебно у битним животним прекретницама као што је одлазак у пензију. Дешава се да до јуче полетна особа, пуна планова и идеја, одједном помисли да „ником више није потребна“.
Депресија у неком облику погађа једну трећину пензионера
Велика промена као што је одлазак у пензију код већине особа изазива малу нелагоду, неко се лакше прилагоди новој ситуацији окрене хобијима, дружењу – свему ономе за шта није било некада довољно времена. Друге особе све доста теже подносе, у најтежим случајевима веома радни људи без иједне мрље у каријери једноставно по одласку у пензију брзо премину. Према неким истраживањима, скоро једна трећина нових пензионера суочава се са неким обликом депресије.
Губитак смисла?
Одлазак у пензију је велика прекретница у животу, некада је посебно тешко особама које су до недавно имале радним обавезама испуњен сваки делић дана. Могућ је осећај губитка смисла, а све може, иако је мање свакодневног стреса, да буде праћено и несаницом, стомачним или кардиоваскуларним тегобама.
Стручњаци наглашавају да одлазак одлазак у пензију и поред неминовних промена може да буде део живота који нам омогућава да се на прави начин посветимо себи. Велико животно и радно искуство увек може да се пренесе на млађе особе, више је времена за хобије, дружење, квалитетније време са пријатељима и породицом.
Професија = Идентитет
Дешава се да неструктурисано време, доведе до губитка смисла, несигурности, осећаја „да ником нисмо потребни“. Многе особе свој лични идентитет црпу из рада, односно посла којим се баве. Одједном са одласком у пензију све се мења. Поједине особе испитују своје вредности не реагују и не мисле тако брзо као некада, осећају се неадекватно. Јавља се појачана напетост која некада може да буде почетак психичких тегоба.
Ма колико се трудили да пребродимо овај период живота, у неким случајевима финансијска несигурност и више него скромна пензија могу да буду доливање „уља на ватру“. Психолози наглашавају да финансијска стабилност није никако кључан фактор менталног здравља, али да она у битној мери може да утиче на осећај несигурности и тескобе.
Социјалним контактима против депресије
У оваквој ситуацији дешава се да дође до социјалног повлачења и додатног осећаја неадекватности, усамљености, депресије. Дружење са блиским колегама са посла може да се настави и у пензионерским данима.
Друштвене везе кључне су ставке менталног и емоционалног благостања. И супротно, слаби социјални контакти могу да доведу до неког облика депресије, па чак у неким најтежим случајевима и да буду увод у озбиљне когнитивне промене.
Депресија се може победити уз стручну помоћ
Дружење, искрено позитиван став, бављење хобијима, волонтирање, даље образовање и рад на себи могу да испуне дане и да дају смисао. Савет је да будемо и у позним годинама живота, колико је то могуће, физички активни.
Уколико приметимо да све дубље тонемо у потиштеност, да нам ништа не причињава задовољство, потребно је да покушамо да разговарамо са пријатељима или потражимо стручну помоћ. То није знак слабости, већ показатељ зрелог размишљања особе која брине о свом психичком стању.
Припреме за пензију
Било би добро када би одласку у пензију претходиле припреме које постоје у неким развијеним друштвима, скрећу пажњу социјални радници и психолози. Будући пензионери морали би да знају како да реорганизују своје активности. Ово је период у којем можемо да откријемо и наше успаване потенцијале.
За учење никада није касно, а најбоље би било да старије особе и даље буду активне у складу са својим интересовањима. Никако није добро препуштање осећају беспомоћности. Запажа се да у пензији највише уживају особе које су и пре пензије биле радознале, имале широк круг интересовања и хобије, волеле да упознају нове особе и склапају пријатељства.
eklinika
