Како помоћи младима да цене живот? Мислим, најпре, отварањем њихових духовних очију за живот који има свога Створитеља, који је исто тако Спаситељ и Параклит. Човек је биофилно биће које умножава живот у радости рађања и стварања. Сваки мушкарац и жена који у љубави зачињу нов живот, ствараоци су, јер стварају потенцијалне ствараоце. Бог је наменио човеку да влада природом коју је Он створио, али да влада онако како Бог влада људима: у љубави и слободи. Богови смо, каже нам и Стари завет (у Давидовим Псалмима) и Нови завет (Исус Христос), али увек са Богом богови смо, без Њега човек постаје човекобог.
Ако се потенцијали Божије Енергије, присутни код сваког детета при рођењу, не развију у току живота, биофилно људско – биће (можемо га назвати и богофилно) постаје некрофилно (танатофилно). То је зато што човек није само биће живота, него и смрти. Смрт је у нама присутна од самог рођења. Одојче и мало дете неће преживети ако не добије од мајке довољно Живота (и љубави и хране); смрт, већ присутна у њему, преовладаће, уграбиће га и однети. Адолесцентно доба је посебно ризично доба, јер се природно расцветавање живота у младом човеку храни истом храном живота која му је пружена од рођења и пре рођења: то је храна Љубави која чини да семе проклија, да дрво Живота донесе плод, да рођењем добијени талант (талент) буде умножен; не смемо при томе заборавити да сваки човек при рођењу добија неједнако таланте, и то не да би их закопао, као онај немарни и зли слуга из Христове јеванђељске приче. већ да би их умножио; нема места завидљивости у човека који пита зашто је његов брат, или сусед или други народ добио више таланата од њега; али завидљивости нема само ако верујемо и знамо да нам је Бог послао управо онолико таланата колико нам је за живот потребно, али и да би их умножили.
Шта бива са младим човеком који, било из којих бројних разлога, није добио Храну Живота у детињству и у адолесценцији? У њему се природно, најпре, јавља побуна. Ерос не жели да подлегне Танатосу. Бунт младог човека изражава се на разне начине: у жестокој свађи са родитељима које оптужује што је незадовољан и несрећан (да ли их оптужује оправдано или неоправдано – веома је тешко и мучно питање); у одбијању да учи и заврши школу јер родитељи против којих се буни то захтевају; у опредељивању себе за неке радикалне политичке идеје и партије; у препуштању себе алкохолу или дроги; у промискуитетним полним односима сведеним на “успешну” механичку сексуалност без удела емоција; у прикључивању “мафији” (постоји од 1860. године на Сицилији) која је за релативно кратко време добила светски “углед”, делујући разорно, од ситног криминала, преко продавања оружја и дроге, до продавања људских органа и људи – нови вид, ропства! – и узимања активног удела у вођењу политике на највишем нивоу. Брже или спорије, сви ови танатоманични импулси и радње делатни у младом човеку – постали су активни услед неактивности животног Ероса – доведу једном до трагичне победе смрти над Животом.
