Стварање душа је тајна понора. Какав мрак, оно урођено! Какво је то згушњавање непознатог које се остварује у тминама, из којих избија изненада та светлост, геније? Које је правило које управља свим тим појављивањима? О, љубав! Људско срце остварује своје дело на земљи, то узбуђује дубине. Какав је то несхватљив сусрет материјалне и духовне сублимације у атому, невидљив са становишта живота, неуништив са становишта смрти? Атом, какво чудо! Нема димензија, нема пространства, ни висине, ни ширине, ни дебљине, никаквог односа на било какву меру, и сав у томе ништа! За алгебру, геометријска тачка. За философију, душа. Као геометријска тачка, основа науке; као душа, основа вере. Ето шта је атом. Две урне, полови, црпе живот у бескрају, а пресипање из једне у другу ствара биће. То је норма за све, за животињу као и за човека. Али, одакле долази човек више него човек?
Овде, на земљи, велики човек оличава врхунску интелигенцију; али која је то снага која је оживљује, инкорпорира и своди на услове људског живота? Који је део учешћа плоти и крви у том чуду? Зашто неке земаљске искре понекад траже да се споје с неким искрама небеским? Где урањају те искре, куда иду? Како то остварују? Откуда човеку тај дар да стави ватру у непознато? Тај рудник, бескрај, тај извадак, један геније, шта има изванредније? Одакле он долази? Зашто у неком тренутку овај, а не неки други? Овде, као и свуда другде, непрорачунљив закон сродности појављује се и измиче. Наслућујемо, али не видимо. О ковачу понора, где си ти?
Најразноврсније особине, привидно најсложеније, најсупротстављеније, улазе у састав душâ. Супротности се не искључују; далеко од тога, оне се употпуњују. Неки пророк садржи тумача; неки чаробњак је филолог. Надахнуће зна свој посао. Сваки песник је критичар; сведок је томе тај одлични позоришни приказ који Шекспир ставља у уста Хамлету. Неки видовњачки дух је истовремено врло прецизан; као Данте који пише једну реторику и једну граматику. Неки научни дух је понекад врло видовњачки; као Њутн који коментарише Апокалипсу; …
Виктор Иго, ШЕКСПИР (одломак, стр. 114-115), Службени гласник, Београд, 2009
Превео: Коља Мићевић
srodstvopoizboru.wordpress.com
