Које беху боје Видовдани
у час кад су кочиле се очи
загледане душом у Господа,
небесима да их припитоми
јер је земља била од ужаса?
Ту преполовљене Оченаше
анђели до краја отпојаше.
Ту пред Богом пшеница искласа.
Усводише многи се бездоми,
сваки носи одар тек проходав
и сваки се молитвом опточи
да се међу песмама настани.
Из књиге песама – ЧОПОРИ.
Поглавље „Оцу и Сину/Шапати“
