Život u Crkvi Hristovoj podrazumeva odgovornost svakog njenog člana, počevši od najviših, koje je Crkva stepenovala za služenje Svetome oltaru, do poslednjeg hrišćanina koji živi negde daleko, možda udaljen po svim merilima, od nas. Međutim i taj koji je prvi u zvanju i časti, i onaj koji je poslednji, i svi koji se između nalaze, pozvani su i prizvani od Gospoda da tvore zajednicu – zajednicu vernika okupljenih oko Tela i Krvi Njegove.

Telo i Krv Hristova jeste u stvari sama Crkva Božija koja čini zajednicu, upravo nas vernih, sabranih sa svim svetima oko vaskrslog Gospoda, u nadi i želji našoj, uz obećanje Gospodnje da će doći ponovo da sudi živima i mrtvima i da će svakom od nas koji smo zemnorodni, otvoriti put u Večni život. U tom trajanju svete Crkve u vremenu, mi neprestano treba pred sobom da imamo svest da je ovo vreme u Crkvi upravo ikona onoga što će se zbiti, a to je Carstvoje Božije. Radi Carstva Božijeg, koje je u stvari cilj stvaranja čoveka, mi nalazimo istinsku postojanost svoju i smisao svoga života. Ne vara se više niko od onih koji su na zemlji, da je ovaj zemaljski život kraj svega. Svi mi znamo gledajući generacije i generacije ljudi, da u stvari život na zemlji biva kratak i da je svako od nas ljudi, nesigurniji od najmanje travke koja raste u polju. Ali isto tako znamo i osećamo da nam je Gospod dao veliki blagoslov upravo svojim Vaskrsenjem, podigavši nas za Večni život, oslobodivši nas robovanju grehu i smrti. Zato se i javljao kao čovek među nama, propovedao, ostavio nam jevanđeljski put spasenja i ostavio nam sigurnu lađu kojom plovimo do tog Carstva, a to je Crkva Božija.

Šta znači braćo i sestre za savremenog čoveka u 21. veku tajna Carstva Božijeg i tajna Crkve Božije?

Sada, kada tehnika i tehnološki napreci na svaki način pokušavaju da porobe čoveka, da nas pokažu slugama tvorevine a ne gospodarima tvorevine kako nam je Bog dao, ostaje nam jedino svetilo – zajednica Crkve Božije.

Na ovom mestu, na svakom mestu gde se služi Sveta Liturgija, u tom svetom sabranju, dato nam je braćo i sestre da sagledamo tajnu večnoga života. Ali nam je isto tako dato, po velikoj ljubavi Božijoj, da učestvujem u tom večnom životu, da Carstvo Božije koje će doći okusimo ovde i sada upravo sjedinjujući se sa samim Hristom, vaskrslim Gospodom našim, u Svetoj Liturgiji i kroz Svetu Tajnu pričešća.

Primajući od Tela i Krvi Hristove, od dara Hristovoga, mi u stvari bivamo Njime Samim, silom Duha Svetoga, prineti Bogu Ocu kao najskupoceniji dar.

Zato Sveta Liturgija i ono što se u njoj događa, a to je zajednica sa Hristom, jeste jedini zalog besmrtnosti za svakoga od nas. Nažalost, savremeni hrišćani su se odaljili od suštine svoga hrišćanskoga postojanja, upravo odaljivši sebe, svesno ili nesvesno, od Svete Tajne Liturgije.  Danas ćete neretko videti mnogobrojne crkve i manastire u kojima se služi Liturgija bez pričešćivanja vernih. I to niko ne radi zato da bi sklonio vernike od pričešća, već se prosto, u našem narodu ukorenila tradicija da se svega par puta pričešćujemo, i to ne zato što smo zaboravili suštinu pričešća, nego zato što smo pripremi za Sveto pričešće dali veći značaj nego li sâmom sjedinjenju sa Gospodom u pričešću. Naravno, svako treba da se pričešćuje prema svojoj svesti, prema svojoj savesti i prema blagoslovu svoga nadležnoga sveštenika, ali svako od nas hrišćana treba da zna, braćo i sestre, da ćemo Bogu položiti odgovor za svaku Svetu Liturgiju na kojoj smo Hristu okrenuli leđa. Treba da razmišljamo malo više o tome zato što nama ne trebaju spoljni neprijatelji da bi nam kvarili veru: mi smo sami sebi postali dovoljni, istrgavši time suštinu vere iz crkve, a to je Sveta Liturgija.

Nažalost, danas u našem narodu, koji je izuzetno pobožan, koji na nekonvencionalne načine shvata i sleduje Gospodu, fali malo više znanja o veri. Mi poznajemo Gospoda ali nemamo mnogo verskoga obrazovanja; ne zato što u nekim generacijama nije bilo veronauke a sada je ima, već zato što svako obrazovanje o veri treba da bude podstaknuto željom našega srca. Pre svega da istražujemo ono što se tiče našeg postojanja, a to je tajna života i smrti. Jedina besmrtnost, braćo i sestre, jeste ovde i sada u događaju Svete Liturgije, ma gde bili i ma u kom hramu se Bogu molili. Nema svetije i bolje Liturgije ovde ili onde, samo ima nas, koji jesmo ili nismo u zajednici sa Gospodom.

Gospod će pokazati i projaviti Silu Svoju u malome; u našem malom trpljenju daće nam veliki blagoslov. Ne ropćimo kada naiđu iskušenja, setimo se sirotinje, utešimo onoga koji je utučen, oradostimo onoga koji je tužan, posetimo bolesnika, ne zaboravimo one po tamnicama i zatvorima, ulepšavajmo, oradošćujmo živote jedni drugima, jer samo takva zajednica, zajednica Crkve, jeste spremna, postojana i savesna da dočeka Drugi dolazak Gospodnji.

Arhimandrit Dimitrije (Plećević)

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime