Живот у Цркви Христовој подразумева одговорност сваког њеног члана, почевши од највиших, које је Црква степеновала за служење Светоме олтару, до последњег хришћанина који живи негде далеко, можда удаљен по свим мерилима, од нас. Међутим и тај који је први у звању и части, и онај који је последњи, и сви који се између налазе, позвани су и призвани од Господа да творе заједницу – заједницу верника окупљених око Тела и Крви Његове.

Тело и Крв Христова јесте у ствари сама Црква Божија која чини заједницу, управо нас верних, сабраних са свим светима око васкрслог Господа, у нади и жељи нашој, уз обећање Господње да ће доћи поново да суди живима и мртвима и да ће сваком од нас који смо земнородни, отворити пут у Вечни живот. У том трајању свете Цркве у времену, ми непрестано треба пред собом да имамо свест да је ово време у Цркви управо икона онога што ће се збити, а то је Царствоје Божије. Ради Царства Божијег, које је у ствари циљ стварања човека, ми налазимо истинску постојаност своју и смисао свога живота. Не вара се више нико од оних који су на земљи, да је овај земаљски живот крај свега. Сви ми знамо гледајући генерације и генерације људи, да у ствари живот на земљи бива кратак и да је свако од нас људи, несигурнији од најмање травке која расте у пољу. Али исто тако знамо и осећамо да нам је Господ дао велики благослов управо својим Васкрсењем, подигавши нас за Вечни живот, ослободивши нас робовању греху и смрти. Зато се и јављао као човек међу нама, проповедао, оставио нам јеванђељски пут спасења и оставио нам сигурну лађу којом пловимо до тог Царства, а то је Црква Божија.

Шта значи браћо и сестре за савременог човека у 21. веку тајна Царства Божијег и тајна Цркве Божије?

Сада, када техника и технолошки напреци на сваки начин покушавају да поробе човека, да нас покажу слугама творевине а не господарима творевине како нам је Бог дао, остаје нам једино светило – заједница Цркве Божије.

На овом месту, на сваком месту где се служи Света Литургија, у том светом сабрању, дато нам је браћо и сестре да сагледамо тајну вечнога живота. Али нам је исто тако дато, по великој љубави Божијој, да учествујем у том вечном животу, да Царство Божије које ће доћи окусимо овде и сада управо сједињујући се са самим Христом, васкрслим Господом нашим, у Светој Литургији и кроз Свету Тајну причешћа.

Примајући од Тела и Крви Христове, од дара Христовога, ми у ствари бивамо Њиме Самим, силом Духа Светога, принети Богу Оцу као најскупоценији дар.

Зато Света Литургија и оно што се у њој догађа, а то је заједница са Христом, јесте једини залог бесмртности за свакога од нас. Нажалост, савремени хришћани су се одаљили од суштине свога хришћанскога постојања, управо одаљивши себе, свесно или несвесно, од Свете Тајне Литургије.  Данас ћете неретко видети многобројне цркве и манастире у којима се служи Литургија без причешћивања верних. И то нико не ради зато да би склонио вернике од причешћа, већ се просто, у нашем народу укоренила традиција да се свега пар пута причешћујемо, и то не зато што смо заборавили суштину причешћа, него зато што смо припреми за Свето причешће дали већи значај него ли сâмом сједињењу са Господом у причешћу. Наравно, свако треба да се причешћује према својој свести, према својој савести и према благослову свога надлежнога свештеника, али свако од нас хришћана треба да зна, браћо и сестре, да ћемо Богу положити одговор за сваку Свету Литургију на којој смо Христу окренули леђа. Треба да размишљамо мало више о томе зато што нама не требају спољни непријатељи да би нам кварили веру: ми смо сами себи постали довољни, истргавши тиме суштину вере из цркве, а то је Света Литургија.

Нажалост, данас у нашем народу, који је изузетно побожан, који на неконвенционалне начине схвата и следује Господу, фали мало више знања о вери. Ми познајемо Господа али немамо много верскога образовања; не зато што у неким генерацијама није било веронауке а сада је има, већ зато што свако образовање о вери треба да буде подстакнуто жељом нашега срца. Пре свега да истражујемо оно што се тиче нашег постојања, а то је тајна живота и смрти. Једина бесмртност, браћо и сестре, јесте овде и сада у догађају Свете Литургије, ма где били и ма у ком храму се Богу молили. Нема светије и боље Литургије овде или онде, само има нас, који јесмо или нисмо у заједници са Господом.

Господ ће показати и пројавити Силу Своју у маломе; у нашем малом трпљењу даће нам велики благослов. Не ропћимо када наиђу искушења, сетимо се сиротиње, утешимо онога који је утучен, орадостимо онога који је тужан, посетимо болесника, не заборавимо оне по тамницама и затворима, улепшавајмо, орадошћујмо животе једни другима, јер само таква заједница, заједница Цркве, јесте спремна, постојана и савесна да дочека Други долазак Господњи.

Архимандрит Димитрије (Плећевић)

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име