Захваљујући дугогодишњем обиласку терена и раду на изради археолошке карте, археолози су дошли до података о бројним локалитетима на територији која гравитира Новом Саду и Петроварадину, то јест са простора јужне Бачке и северних падина Фрушке Горе. Један од таквих јесте римско војно утврђење са пристаништем „Castellum Onagrinum“ које је саграђено у време цара Диоклецијана (283 – 305.), на левој обали Дунава у атару Бегеча.
Реч је о једном од ретких римских војних логора грађених на територији Бачке, чији се остаци налазе код Бегеча, насупрот некадашње Bononie – данашњег Баноштора.
Ово налазиште, које је градски Завод за заштиту споменика културе сврстао у категорију културних добара од великог значаја покрива од 40 до 50 хектара и једно је од ретких римских војних логора грађених на територији Бачке. Castellum (у преводу на српски „мала тврђава“) простирао се око 600 метара поред обале Дунава.
Прва теренска истраживања овог локалитета су започета крајем 19. и почетком 20. века, тачније од 1886. године. Археолошка ископавања мањег обима вршена су 1967., 1974. и 1975. године. Приликом ових истраживања пронађени су делови јужног бедема, куле и пристаништа некадашњег утврђења, као и насеобински остаци као што су грнчарија, гвоздени предмети, оружја и пољопривредни алати, али и римске опеке са жигом римских легија VI Herkulie и V Iovia.
У Тврђави су се налазили деташмани одреда помоћних трупа auxillia Augustensia и eluites Dalmatae.
Ископавања су потврдила претпоставку историчара да је тврђава служила за заштиту Bononie. Onagrinum је подигнут насупрот данашњег Баноштора, у којем се некада налазило значајно пристаниште дунавске флоте под именом Classis Pannonica.
Археолози су на овом подручију пронашли и остатке сахрањивања из више периода: североисточно од кастела је евидентирана сарматска, касноантичка некропола, а на простору уз југозападни део утврђења, остаци сахрањивања из раносредњовековног (9. век) и касносредњовековног ( од 16. до 18. века) времена.
Не може се тачно одредити када је утврђење подигнуто, али се оквирно зна да је било у време Диоклецијана, крајем трећег или почетком четвртог века нове ере. Оно се спомиње под аутентичним античким именом Contra Bononniam in castello Onagrinum још у писаним изворима Reum gestarum libri XXXI.
Не зна се када је ово утврђење разрушено , али претпоставка је да се то десило приликом пада Римског царства у петом веку.
Постоје записи да је Аустроугарска власт продавала остатке тврђаве као грађевински материјал, али и документи који указују на то да је много материјала узето одатле како би се подигле цркве у Бегечу и у Гложану.
Као што смо навели последња истраживања на овом локалитету спроведена су 1975. године и од тада нису постојале никакве иницијативе за даљим истраживањем.
Градске инфо
