Угнездили се,
у рукохвату жеља…
дамари своју песму поју,
та јагодица;нежна а снажна,
осећа срећу, милину, благодат моју.

Нема дражеснијег, слађег весеља,
Кроз јецај речи су негде застале, прогутане…
Откуцај срце; тек трептај стрекне,
мелодија нечујно бруји
и пребира струне танане.

А топла нада душу опија,
јавља се страст, тихо трпљење…
Та рука права; мушка а јака,
толико потребно душевно смирење.

Остаде додир, као жиг јасан,
а прсти своју музику поју,
и играју се у ритму била,
будећи јачу страст моју.

 

 

nekazano.me

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име