Када је упознао Ану од Клева, британски краљ Хенри VIII Тјудор већ је иза себе имао поприличан „брачни стаж“. Од прве жене се развео, другу је убио, а трећа (која је коначно успела да му роди мушког наследника) је умрла. И тада је на сцену ступила ова жена…
Ана од Клева живела је најдуже од свих жена Хенрија VIII. Иако романтици воле да дуги период између треће краљеве жене Џејн и Ане Клевске (прошло је три године) тумаче Хенријевим туговањем за супругом која је коначно успела да му роди мушког наследника, разлози за толики временски размак између два брака би могли бити и другачији.
Наиме, није прошло много од краљичине сахране, а Хенријеви амбасадори су се размилели по Европи у потрази за новом невестом. Међутим, открили су да на европским дворовима Хенријева репутација и није била баш најбоља.
Некада један од најпожељнијих нежења, сада је сматран смртно опасним по своје супруге, те се краљевске породице нису баш утркивале у нуђењу својих кћерки.
С друге стране, краљ је, као аутентични ренесансни владар, био пре свега естета, те је од својих изасланика тражио и слике потенцијалних кандидаткиња. Лепота жене је краљу играла велику улогу, те је тако, заједно са дипломатама, краљ слао и свог дворског сликара, Ханса Холбејна, чији је задатак био да направи портрете кандидаткиња. Иако су разматране неке од најпопуларнијих жена тога времена, укључујући и Мери де Гиз и Кристину од Милана, чини се да су превагнули политички савети краљевих сарадника.
А онда је Томас Кромвел, први Хенријев министар, предложио немачку принцезу Ану од Клева, јер је њен брат сматран кључним савезником у случају римокатоличког напада на Енглеску.
Брак готов и пре него што је почео
Иако је брак са Аном Клевском, политички гледано, био јако добар избор, страст се није појавила међу супружницима. Краљ је, убрзо након што је Ана дошла у Енглеску, јавно исказао своје разочарење лепотом своје нове супруге, истакавши да је преварен портретом који је Холбејн направио.
До венчања је ипак дошло 6. јануара 1540. године, али то није био срећан брак. Краљ се свима жалио на своју супругу, мада само на њене физичке особине, не и на карактер.
Након шест месеци избегавања, Хенри је одлучио да се разведе од Ане, те јој је изнео предлог о поништењу брака, што је Ана без проблема прихватила. Њено одбијање да се разведе могло је да изазове озбиљне политичке импликације, па није чудно што јој је Хенри био изузетно захвалан на понашању приликом развода.
“Краљева вољена сестра“
Ана је добила прилично богатство након развода, до кога је дошло већ опробаним методом – поништење брака услед неконзумирања истог. Добила је неколико двораца, озбиљну апанажу, а остала је и почасни члан краљеве породице, често ословљавана титулом “краљева вољена сестра“.
Ана и Хенри су, након развода, постали искрени пријатељи, а Ана је била умногоме ангажована у одгајању Хенријеве деце. Често је посећивала Хенрија на двору, а захваљујући великодушној пензији коју је примала, ускоро је постала најбогатија земљопоседница у Енглеској. Није се никада више удавала.
Одбила је братову понуду да се врати у домовину и остала у Енглеској до своје смрти. Посљедњи пут се појавила у јавности на крунидби њене некадашње пасторке – Марије I. Умрла је 16. јула 1557. године, наџивевши Хенрија и све његове жене.
Чини се да је једина жртва неуспелог краљевог брака био Томас Кромвел, до тада један од најмоћнијих људи у краљевству, који је заложио свој ауторитет предлажући краљу Ану за жену. Убрзо након развода, уз несебичну помоћ многих непријатеља који су једва дочекали сукоб Хенрија и Кромвела, осуђен је за издају и погубљен, што је у Енглеској означило крај једне ере.
Извор: Историјски забавник