Девет дана
и још десет ноћи
болан бејах
никако се са својом
одрубљеном главом
душом ишчупаном
нисам састављао
тумарао по Пољу
истргнутим рукама
опипавао
сваку влат, цвет, дамар
Ко ми девети
ударац зададе
и десети уздах
да се као угљевље
ужарено
копрцам у души
воде и ватре
а слутим нада мном
облак велики
бели весник раја
по плаветнилу бежи
од жижка камере
А ја то седим
али не на своме ату
и гледам кроз прозор
комбија како ниче
заоштрена архитектура
док са мном
девет путника путује
а само ја десети
из битке се враћам
Посвећено Ђорђу Нешићу
Грачаница, Видовдан, 2022.
