Гост нашег портала Чудо је игуман Манастира Озрен, архимандрит Гаврило Стевановић. Рођен је у Тузли, ту је и живио до своје седамнаесте године. У Тузли је завршио основну и две године грађевинско – техничке школе. Богословију завршава редовно у Сремским Карловцима, а факултет у Београду ванредно. Био је настојатељ на Озрену 1997/98, потом одлази у Далмацију са Владиком Фотијем, својим духовним оцем, професором и остаје у Далмацији непуних 20 година као игуман манастира Крупе, да би се пре годину и по вратио и постао игуман Манастира Светог Николе на Озрену.
Оче хвала вам што сте се одазвали нашем позиву да разговарамо о актуелним духовним темама. Према народном предању манастир је задужбина краља Драгутина који је владао овим крајевима крајем 13. и почетком 14. вијека. Вук Караџић је записао народну пјесму у којој најмлађи син Немањин – Свети Сава не помиње само Хиландар, Дечане, Студеницу и Ђурђеве Ступове већ каже:
„И Папраћу близу Борогова,
И Возућу крај воде Криваје,
Озрен цркву насред Босне славне…“
- Хвала вам оче што сте издвојили време за разговор. Ви сте пре манастира Озрен било у Манастиру Крупа, некако оба краја су била погођена ратом и страдањем, колико је све то утицало на духовни живот нашег народа?
Ово питање изискује доста времена за одговор , али ћу покушати у кратким цртама да одговорим. Крупски и Озренски крај се доста разликују. Народ озренског краја одувијек је био привржен својој цркви кроз сва времена и искушења кроз која је пролазио. Крупски крај је страдао много више у рату и остао потпуно без народа. На жалост безбожни, да га тако назовем комунизам и богоборство у крајевима око манастира Крупе био је доста јак и тамо су забрањивали људима да иду у цркву. Након рата врло мало народа се вратило и то углавном старији људи који су формирани у задњих 50 година и тако образовани у духу југословенства . Нешто мало млађих људи се вратило . Задњих година све више људи ми је долазило у манастир на богослужења, већином људи из расејања. Много туриста из разних крајева свијета је посјећивало манастир Крупу и имају интересовање за Православну вјеру и културу. Манастир Светог Николе посјећује велики број нашег Православног србског живља, ради молитве и благослова. На богослужењима долази доста народа и причешћују се на Литургијама. Сваки дан у манастиру служимо Литургије од Васкрса ове године. Имамо у плану да организујемо поред нашег омладинског кампа и саборе Православне омладине са разним трибинама , предавањима, концертима на духовне теме али и оно што је корисно за наш опстанак да останемо здрава нација.
2. Озренски крај је био познат по преписивачкој школи, али и по изворима лековите воде, колико ми уопште знамо о нашим манастирима и конкретно о Озрену?
Манастир Озрен поред бурне и богате историје и у новије вријеме итекако има значајну мисију а има и потенцијал за то. Народно сабрање на Успење Пресвете Богородице окупи велики број људи, којих у току неколико дана буде и до чак 50000 по извјештајима полиције са терена. Трудићемо се да томе сабрању додамо неке нове моменте да не би световно славље по шаторима бацало сјену на сам Празник. У плану смо да направимо Госпојинске сусрете који би трајали од 24 августа па све до краја септембра . Сусрети би били пуни едукативног садржаја уз које би додали и концерте духовне музике и много добрих и душекорисних садржаја. Манастир посједује руку Свете великомученице Марине Огњене Марије, честицу моштију Св. Кнеза Лазара, Св. краља Драгутина и Св. Николаја мирликијског чудотворца.
- Манастир је јединствен по одржавању Светосавског кампа, где се врши едукација младих културног, историјског и духовног карактера. Колико су нам те ствари генерално неопходне?
Омладински камп функционише и планирамо га проширити са три седмице на пет. Ове године из познатих разлога због пандемије нисмо успјели а надамо се да ће мо моћи сљедеће године. Овај камп је дивна замисао и могу вам рећи да је омладина одушевљена програмом рада и животом у кампу. Сви редовно учествују у богослужењима и изјављују да је то нешто најљепше у њиховим животима што су прошли.
- У време када сви траже социјалну дистанцу, колико смо се ми у суштини дистанцирали једни од других и од Цркве, како би сте оцени духовност у народу?
Осјети се и овдје проблем са пандемијом јер има људи који страхују да се не заразе , али људи који су јаки у вјери долазе на богослужења без обзира на пандемију . Људи су свјесни ситуације и вјерујем да се придржавају мјера хигијене. Код нас фала Богу нема забиљежених случајева обољелих и не видим да су се људи нешто више него до сада дистанцирали једни од других. Што се тиче духовности у народу, мислим да овај народ озренског краја је доста духован, али треба и ми свештеници више радимо на едукацији популације која није имала вјеронауку.
- Наш народ је стално пролазио буран период колико је то све утицало на формирање карактера и вере у народу, шта је Србима данас Црква?
Наш народ види у Цркви главни темељ нашег опстанка и има највеће повјерење у Цркву јер га је вјера и Црква сачувала кроз бурну историју.
- Како видите појаву савремених технологија и да ли оне могу приближити младе Цркви?
Појава нових технологија може итекако да приближи младе људе цркви , јер је бржа комуникација и може много тога што је добро да се пронађе на разним црквеним сајтовима. Технологија може и да се злоупотријеби као и слобода воље, а то је на сваком човјеку да пресуди шта њему у животу треба и докле ће га његов одабир довести. Све нам је слободно, али нам није све на корист.
- Видели смо повезаност у овим потоњим дешавањима народа и Цркве, посебно на територији Црне Горе, али и јединство Цркве и народа, колико нам је то важно за опстанак?
Јединство народа сабранога уз своју Цркву , слободно могу рећи да је данас важније него икада до сада.
- Какво је ваше мишљење, јесмо ли, као народ , заборавили на неке суштинске вредности и обичаје које су старије генерације брижљиво чувале и неговале?
Мислим да смо заборавили на многе добре обичаје коју је наша традиција вјековима његовала. Млади људи не смију да забораве на позитиван обичај чојства и јунаштва који нам сада много треба. Обичај састрадавања са ближњим својим, пожртвованости, једномислености и морамо да коначно научимо да саслушамо другога и да свако ради свој посао јер један човјек не може све да зна нити све да најбоље ради . У храмове треба да долазимо пристојно обучени. Некада су наши стари имали најбољу одјећу када су ишли у храм на богослужење.
- Како видите духовни живот код младих, и како су дешавања последњих година утицала на буђење свести и која ће бити улога СПЦ у будућности за народ?
Млади се враћају Цркви , поготово код нас у Републици Српској у којој већ двадесет година постоји вјеронаука и учествују у разним црквеним активностима. Видим све већу улогу Цркве у нашем народу у будућности. Мислим да наш народ улази у епоху буђења након педесетогодишњег ропства под безбожним системом и схватају да их Црква никада није издала.
- Колико је православна породица важна нама у савременом друштву?
Православна породица је темељ савременог друштва , јер из породице све креће. Морамо се трудити да очувамо нашу традицију и јединство почевши од породице. Породица је Црква у малом.
- Стално нам се намећу погрешне вредности, са Запада усвајамо само негативно, у систему поремећених вредности шта нама значи Јеванђеље?
Јеванђеље је све . Оно треба да нам буде ваздух, храна, пиће и одјевање. Без јеванђеља , ако хоћемо да опстанемо, не треба ништа у животу да почињемо. Јеванђеље треба да буде прожето кроз цијели наш живот и онда ће све остало ићи много лакше и боље.
12. За крај Оче Игумане, какву поуку бисте дали читаоцима портала Чудо у времену пандемије како вируса тако и моралног пада ?
. Моја порука народу у времену глобалне пандемије и глобалног моралног пада је да се држимо јеванђеља Христовога , јединог и истинског пута који су нам утабали наши велики преци свети људи . Ако будемо Христови и Христос ће бити са нама, а никаква сила нам неће наудити па ни та несрећна пандемија нити ћемо морално падати. Гледајмо на нашега Светога Саву и многе друге свете оце до наших времена, Св. Николаја Жичког и Св. авве Јустина Ћелијског. Њихова жеља је да се Срби обоже , сложе и умноже. Амин Боже дај.
