Другима сам кровове с кућа крао,
много узимао мало дао,
а пред тобом сам застао,
застао па задрхтао,
од свог тог миља,
од те лепоте:
СЛАБОСТИ МОЈА!
Мој животе…
Без тебе се и у снегу кораку мом губио траг.
Са поганима дружио,
само поганом био драг.
Излечи се,
излечи,
од твог додира,
од твоје доброте:
СЛАБОСТИ МОЈА!
Мој животе…
Ти учини оно што нико није.
Где свак је стао,
ти идеш смело;
Авети тераш,
а анђеле мијеш;
Ти оживе срце,
васкрсну душу,
ти васкрсну све што беше мрело.
Слабости…
И Богу о теби причам.
Кажем: Погледај је Боже.
Погледај!
Колико тебе у њој има;
Она постаде мој ваздух,
мој ветар,
моја крила…
Размазила ми је очи,
од благости,
од лепоте,
па кад спава ја јој на рамену шапнем:
Спавај, слабости моја,
мој животе.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име