Психотерапијски модалитети се доста разликују по томе, али трајање терапије зависи пре свега од постављених циљева о којима се договарате са терапеутом. Генерално, може се рећи да она траје од неколико месеци до неколико година. Дужина не зависи толико од тежине вашег проблема, колико од неких других ствари – брзине и темпа рада којим сте спремни да радите, извежбаности у самопосматрању и рефлексивности те капацитету за увид итд. На почетку можете разговарати да терапеутом о томе- иако неће моћи да вам каже тачан временски оквир, вероватно ће моћи да вам пружи бар неке оквирне смернице.
Постоји извесна правилност у томе да што одређени модалитет иде дубље у анализу личности и њену историју, то дуже траје. Нпр. бихејвиорална терапија је углавном усмерена на конкретно понашање које се настоји променити, има јасно дефинисан ужи циљ и обично траје врло кратко, 10-20 сеанси, а за неке проблеме је довољно и само неколико сеанси. Оквирни просек за хуманистичке правце у психотерапији је 6 месеци до 2 године, иако могу трајати и неколико година (у зависности од учесталости сеанси, капацитета за увиде, постављених циљева, врсте проблема итд.) „Дубински“ правци (као што је психоанализа) трају најдуже пошто имају најшире постављене циљеве и усмерени су на дубинске анализе и несвестан материјал до кога се долази врло полако, те обично трају неколико година.
У зависности од модалитета терапеута, он ће користити неке технике, које се могу доста разликовати од оних које користе други (вербални материјал, асоцијације, рад са телом, уметничко изражавање, играње улога итд.) Међутим, постоје неке заједничке ствари које су независне од модалитета.
Прва сеанса је веома важна јер је њен циљ да се упознате са терапеутом, договорите се око циљева рада, процените да ли ћете моћи да сарађујете и донесете одлуку о томе како желите да наставите. Може се догодити да установите да вам тај терапеут или његов модалитет не пријају, а може се догодити и да терапеут сам процени да није компетентан за ваш проблем или просто постаје други модалитети који су ефикаснији и индикованији за вас и ваше циљеве. У том случају ће вам препоручити колеге са којима можете да наставите да радите.
Током почетних сеанси ће акценат углавном бити на упознавању вас, вашег контекста, историје настанка проблема и сл. Током ових сеанси успостављате однос поверења са терапеутом и почињете све више да се отварате. Може доћи до неких увида, али су постављани циљеви још увек далеко.
Важно је да одаберете терапеута коме можете да верујете и за кога осећате да је истински посвећен вама и вашој причи током сеанси. Међутим, то не значи да је терапија увек пријатна. Она је повремено тешка, јер ћете отворити питања из прошлости, емоције са којима вам је можда тешко да се носите, бићете суочени са неким дилемама…то је све неопходно да би терапија довела до жељене промене.
Терапија је, међутим, често и пријатно искуство у коме ћете осетити олакшање, доћи до занимљивих увида о себи и другима, које ће вас ослободити осећања кривице, током кога ћете постати отворенији за неке нове емоције и доживети искуство и могућност слободног, аутентичног изражавања и подршке и емпатије коју добијате, те постати оснаженији за нова искуства.
Тешко је описати терапијски процес. Он се полако развија и како стичете поверење и почињете више да се отварате, терапеут ће вас све боље разумети и однос ће напредовати, док не постане веома јака алијанса. У једном тренутку, он постаје веома важан однос у животу и може се догодити да се забринете да ћете увек зависити од терапеута. То се међутим неће догодити. Да би терапија остварила свој циљ, неопходно је да ова алијанса постане тако јака, али ћете увидети да временом постајете све мање „зависни“ од терапута, можете сами да се носите са стварима са којима раније нисте могли и да вам терапија све мање треба. То и даље не значи да је она готова. Терапија се никад не завршава нагло и никако није препоручљиво да је сами прекинете. Сви разлози због којих бисте желели да је пркеинете су нешто о чему треба да разговарате са терапеутом (можда идете сувише брзо ка промени, можда су се јавили отпори баш зато што сте се јако приближили сржи проблема…) Дакле, ако је прекинете сами, без консултације, просто нећете решити проблем. Изузетак је ако увидите да терапеут озбиљно крши нека етичка начела (нпр. отворено вам предложи сексуални однос) у ком случају се треба обратити другом терапеуту.
Када заједно утврдите да је терапија достигла важне циљеве, при крају ћете вероватно радити додатно на оснаживању, подршци за сучавање са будућим проблемима, поствљању будућих циљева у животу. Терапеут ће вероватно предложити мање учестало виђање за неки период, на две недеље, или једном месечно, како би се пратио напредак, евентуални проблеми и сл.
Када се психотерапија заврши, терапеут ће вам објаснити да ће увек бити доступан за евентуална накнадна виђања и да га можете контактирати у будућности кад год осетите потребу. Он ће бити ту као подршка, али просто више неће бити толико потребан јер ћете много тога моћи сами. Али у случају неке кризе, увек га можете накнадно контактирати.
epsihoterapija
