Поред најезде квази-историчара, у данашњем време све више је и
верских квази-аналитичара који дају себи за право да у медијима излажу своје личне ставове и мишљења у вези са црквеним питањима и проблемима који се решавају на Светом Архијерејском Сабору.
Међутим, ”високоумни” аналитичари пред камерама упућују Сабору архијереја сугестије, критике и савете како треба да се ради
на решавању проблема који захтевају дубљу анализу, како то предано и раде сами аналитичари који се, ето, много више труде на пољу духовности, додуше, без благослова надлежног архијереја или пароха, али, сматрају да је ситуација таква да морају да реагују као самозвани теолошки горостаси и да поуче црквену јерархију како се чува Православље и како се исповеда вера. У свом гордом самопоуздању смело дају изјаве пред камерама како би имали материјал за друштвене мреже,
а ради усрдне подршке својих истомишљеника и следбеника који у оштрим коментарима узвикују да је неко „недостојан“, „неподобан“, „издајник Православља“, „послушник“
својих надређених, пошто тако нешто не могу да замисле јер им
непослушност много више одговара од послушности и скрушености, не, те врлине данас им не требају јер би их учиниле млакима у вери! Потребно је бити гласноговорник против епископата и покорног им свештенства, пошто се тако не чува вера, не стиче се Божја благодат и нема ревности за Православље. Дакле, господин хаџија ревнује тако што у коментарима пише погрдне називе за патријарха, не устручава се у томе, пошто је био на хаџилуку у Јерусалиму, сматра да може комотно и да псује и осуђује, све му је сада дозвољено јер су опасна времена, Православље је угрожено и може се бранити свим средствима. Ех, када би такви верски аналитичари макар мало анализирали сопствене душе и видели шта се ту све наталожило, не би се усудили да напишу ниједан коментар, а камоли да стану пред камере и дају ревносне изјаве у вези са црквеним питањима…
Милош Димић
