Некада су имена говорила више о човеку него што данас говоре читаве биографије. Нису била само средство распознавања, него благослов, завет и родитељска нада положена у дете. Такво име добила је и Света Недеља, ранохришћанска мученица коју Црква прославља 20. јула. Њено грчко име Киријаки значи Господња, односно она која припада Господу, а у словенском предању постала је Недеља — по дану Христовог Васкрсења.
Њени родитељи, Доротеј и Јевсевија, били су хришћани из Мале Азије. Дуго нису имали деце, па су се молили Богу да им подари пород. Када им се у недељу родила кћи, дали су јој име по дану у који су примили оно за шта су се годинама молили. Тако њено име није било случајно изабрано. Оно је носило сећање на родитељску молитву, али и обећање да ће дете припадати Богу.
Одрастајући у време када је исповедање хришћанске вере могло човека коштати живота, Недеља је одбила да се одрекне Христа. Један од одбијених просаца пријавио је њу и њене родитеље царским властима. Доротеј и Јевсевија страдали су због своје вере, а млада Недеља изведена је пред судије који су покушавали да је мучењем и претњама приволе на приношење жртве идолима. Пред силом царства стајала је девојка без икакве земаљске заштите. Цареви су имали тамнице, војнике и справе за мучење; она је имала само веру коју није хтела да прода за још неколико година живота.
У томе се открива прави смисао мучеништва. Мученик није човек који презире живот, него онај који зна да живот без истине може постати само продужено одрицање од себе. Света Недеља није бирала смрт. Она је одбила да свој овоземаљски живот плати издајом Онога коме је од рођења била посвећена. Њени мучитељи могли су да повреде тело, али нису могли да изнуде слободан пристанак душе. Управо пред том границом престаје свака земаљска власт.
Није случајно што је ова светитељка нарочито поштована у Далмацији и другим српским крајевима у којима се вера вековима чувала под туђом влашћу. Народ је у њеном страдању препознавао сопствено искуство: вера се најјасније показује онда када за њено исповедање треба нешто жртвовати. Лако је називати се хришћанином када то ништа не кошта. Питање верности настаје тек онда када свет затражи да се Христос прећути ради мира, користи или личне сигурности.
Име Свете Недеље на крају је надживело имена њених судија. Царство које ју је осудило нестало је у историји, док се девојка без војске и власти већ вековима помиње у молитвама Цркве. Дан Господњи, чије је име носила, понавља се из седмице у седмицу и сведочи да последњу реч немају ни прогонитељи ни смрт. Последња реч припада Васкрсењу.
