Радимо и чинимо све из Љубави. Јер када све радимо из Љубави, тада радимо Христом и Христу чинимо.
Не радимо ништа из сујете ни из ситног користољубља. Тамо где су користољубље и сујета, тамо се крије и ненавидник; тамо је егоизам и пакао. А где је Љубав, тамо је Христос, тамо је Бог, тамо је Царство Божије и рајски миомир.
Љубав убира плодове, доноси радост и умиљење, и остаје за Вечност. Користољубље доноси несрећу и немир, кратког је трајања и собом носи задах трулежи. Са Христом увек сабирамо и са Њим смо на добитку; са ненавидником расипамо, губимо све, па и себе, лутајући беспућима бесмисла.
Када све радимо из Љубави, Христом, тада и сејемо Љубав. Остављамо плодно тле за потомство, за будућност, а Господ је веран — Он ће учинити да Својом благодаћу та будућност просија, проклија и донесе сладак род. А када чинимо све само из користољубља, за собом остављамо трулеж; тада дођу туђини, па изгазе све, распу и распродају.
Чинимо све из Љубави, а Љубав јесте Христос. То је она Љубав којом чинимо све и без које не можемо ни да дишемо, ни да живимо, нити да волимо. ☦️
Када љубимо своје укућане, ми то Христом радимо и Христу чинимо.
Када с радошћу кренемо на своја делања, ми са Христом ходимо и Христу чинимо.
Када стварамо са Љубављу, Христом стварамо и Христу чинимо.
Тада се и Небеса радују, а за нама остаје сладак Христов миомир који, попут полена, благодаћу осоли све. На њиви Господњој тада израсту прекрасни цветови, кринови свих боја, па долете небеске пчеле и понесу благодатни прах у своја саћа — у своје медне ризнице. Из њих се касније један део раздаје светима и изабранима, а други део чува за будућност, за будућа покољења.
Чинимо све Христом, чинимо све Љубављу, Њиме — јер Он је Љубав и не постоји друга Љубав у васељени. ☦️
