Смућује се верни народ око приступања Светињи над Светињама јер бива изложен критикама појединаца који не желе да се често причешћују, већ су вођени сопственом хладноћом према Светој Чаши и оштро осуђују вернике чија срца горе од жеље за честим причешћивањем и то са благословом својих духовника који их исповедају и руководе. Чују се горди и недолични коментари – Откуд сада та новотарија да се верни народ причешћује на Светој Божанственој Литургији? Светогрђе! Ту реч је написао један брат који себе сматра ревнитељем, видевши да се верници причешћују у Светлој Седмици, дакле, по њему је то светогрђе, сједињење са Христом и слављење Његовог Преславног Васкрсења! Много дају себи за право они који осуђују оне који прилазе Чаши Живота и примају залог вечности. Брину о свима и свему осим о својим душама. Толико препирања, хуле и дрскости око Светог Путира, око Дародавца вечног живота Који Једини може да нас очисти од сваке нечистоте и спаси душе наше. Припази се, брате да не осудиш брата кога Христос прима за причасника, по Својој милости и љубави, припази се да у својој достојности и гордости не будеш сажежен огњем божанске љубави јер немаш љубави према људима који чезну за Богом Живим! Пости од својих страсти, а не само од уља које ти толико смета у тањиру твог брата, пости од сопственог високоумља које те удаљује од Господа, пости макар мало на исправан начин…
Милош Димић
