У дому веома богатих људи престали су да се моле пре јела. Једанпут им је у госте дошао свештеник. Поставили су један изобилан сто на који су ставили најбоља јела и најбоља пића. Породица је села за сто. Сви су погледали свештеника и помислили да ће се он помолити пред тим јелом.
Но, свештеник је рекао:
– Отац породице се мора молити за столом јер је он први молитвеник у породици.
Наступила је мртва тишина, зато што се у тој породици нико није молио.
Отац се накашљао и рекао:
– Знате, драги оче, ми се не молимо зато што се у молитви пре јела увек понавља једно те исто. Молитве по навици су обично брбљање. То су само понављања сваког дана, сваке године те се ми више не молимо.
Свештеник је све зачуђено погледао, кад седмогодишња девојчица рече:
– Тата, је л’ ја не треба више да долазим свако јутро код тебе и да ти говорим „добро јутро“?
Олга Кљукина. Био једном један човек. Бијељина, 2020.
Епархија Кравичка
