Локалитет Винча, код реке Болечице, дао је бројна сведочанства о животу и свакодневици словенских породица у средњем веку.

Ти артефакти данас се налазе у Музеју града Београда – спремни да испричају причу о некадашњем животу Словена на овим просторима.

СЛОВЕНСKА ГРНЧАРИЈА ИЗ 10. ВЕKА

Четири лонца и доњи део глачаног крчага чине део кућног инвентара словенске породице која је на брзину напустила дом, судећи по томе што су сви делови посуђа нађени уз камену пећ, на поду полуукопане брвнаре, пише у резентацији Музеја града Београда.

Међусобно у свему различити, лонци указују на посуђе набављано наменски, од различитих грнчара, од којих сваки приликом израде уноси традицију лончарства краја из којег је потекао. На једном лонцу су препознатљиви утицаји грнчарства Велике Моравске, на другом радионица из јужне Паноније, на трећем рад словенских грнчара из околине Београда, на четвртом радионица Доњег Подунавља. Kрчаг је направљен у традицији бугарских мајстора.

Посуђе је могло бити набављено од трговаца, или самих грнчара, можда о пазарном дану, на некој великој градској тржници. Да је у питању Београд средином X столећа, указује „београдски тип“ гроздолике наушнице, откривен у слојевима засипања куће насталим након њеног напуштања, у другој половини X века.

KАЛУПИ ЗА ИЗЛИВАЊЕ НАKИТА ИЗ ПРВЕ ПОЛОВИНЕ 7. ВЕKА

У једном калупу су ливене мрежасто украшене траке за прстење, елиптичне и кружне алке за ланчиће, и ромбоидни окови који су могли послужити и као делови огрлица. У другом калупу су ливени лоптасти привесци наушница. Уз та два калупа, на поду полуукопане куће брвнаре, испред камене пећи, међу уломцима словенских посуда и комадићима металне згуре, пронађени су и већ припремљени комади камена за прављење других калупа. Ово су на територији Београда најстарије поуздане потврде о словенским златарима и њиховим радионицама за ливење накита од обојених метала.

 

Нацинална географија

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име