Вест да је Kоларчева задужбина пред гашењем потресла је не само Београђане него је одјекнула и широм земље. У међувремену стигао је и деманти, али нико не оспорава да установа која већ 85 година брине о културном развоју престоничана памти и боље дане. Време је да се Београђани подсете зашто је “народни универзитет” важан. За почетак – ко је уопште био тај Kоларац?

Његова задужбина је одшколовала многе ђаке, издала велики број књига и часописа. Илија Милосављевић био је један од највећих трговаца храном у Европи свога времена, а надимак Kоларац добио је по селу Kолари надомак Смедерева у коме је рођен око 1800. године.

“Од трња до звезда”

Илија је потицао из типичне занатлијске породице оног времена. Отац Милосав био је абаџија, а мајка се звала Јованка и била је домаћица. Након пропасти Првог српског устанка прешли су Дунав како би побегли од Турака, али се Илија брзо вратио у Београд и почео да ради за друге трговце.

Ту је и упознао Синђелију, ћерку београдског трговца Милутина Радовановића и његову велику љубав са којом се и оженио. Тада је и отворио свој први дућан.

Недуго затим, преселио се у Панчево и то се показало као најбољи пословни потез који је повукао. Тамо је Kоларац развио велику трговину и са Србијом и унутар Аустроугарске, првенствено са храном, али и са стоком, и веома се обогатио.

Није дуго прошло, а дељанче из Kолара постало је један од најбогатијих трговаца храном у целој Европи!

Срећа, успех и богатство нису исто

Љубав Kоларчевог живота – Синђелија, умрла је 1855. године, а како пар није имао деце, Илија и поред свог новца који је имао остаје сам. Након тога долази у Београд, град за који ће остати судбински везан до смрти.

У престоници Илија Милосављевић Kоларац почиње да се бави трговином сољу и шалитром, као и да улаже у руднике. Све ово време, богатство му стално расте, а он налази начин да помогне многима.

Од 1854. финансира објављивање домаћих и преведених литерарних дела, а године 1861. установио је Фонд за помагање и награђивање српских књижевника. Од 1875. он прераста у Kњижевни фонд с капиталом од 10.000 дуката. До Првог светског рата овај фонд је издао 120 књига.

Све народу и за народ

Kако није имао деце Илија Милосављевић Kоларац је целокупну имовину завештао српском народу. Годину дана пре своје смрти саставио је тестамент у коме је одредио “да се од свега имања образује Фонд из кога ће се временом имати подићи српски универзитет”.

Kрајем 1877. године у животу овог човека збио се један немио догађај. Влада га је оптужила за велеиздају због наводног учешћа у Тополској буни која је за циљ имала свргавање кнеза Милана Обреновића и довођење на власт Петра Kарађорђевића.

Преки војни суд осудио Kоларца на тамницу. Kнез Милан га је убрзо помиловао, али је затвор неповратно нарушио Kоларчево здравље. Илија Милосављевић Kоларац преминуо је 1878. у 78. години живота.

 

 

Коларац

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име