Након распада Џингис-канове империје, Татари су се поистовец́ивали са западним делом монголског царства.
Назив Татар се први пут појавило међу номадским племенима која су живела у североисточној Монголији и области око Бајкалског језера од 5. века наше ере. За разлику од Монгола, ови народи су говорили туркијским језиком. Након што су различите групе ових туркијских номада постале део армија монголског освајача Џингис-кана почетком 13. века, дошло је до стапања монголских и туркијских елемената, а монголски освајачи су Европљанима постали познати као Татари (или Тартари).
Након распада Џингис-канове империје, Татари су се поистовец́ивали са западним делом монголског царства, који је обухватао вец́и део европске Русије и називан је Златна хорда. Ови Татари су прихватили сунитски ислам у 14. веку.
Због унутрашњих подела и разних страних притисака, Златна хорда се распала крајем 14. века на независне татарске канате Kазањ и Астрахан на реци Волги, Сибир у западном Сибиру и Kрим. Русија је освојила прва три од ових каната у 16. веку, али је Kримски канат постао вазална држава Турака Османлија све док га Kатарина Велика 1783. није припојила Русији.
Рат са српским владарима
Учествовали су у многим ратовима као што су Румунско-кримски рат, Пољско-козачко-татарски рат, али су се борили и против војске српских владара краља Драгутина и краља Милутина Немањића.
У то време незаустављива сила, Татари су низали победе над Kином, средњом Азијом, североисточном Русијом коју су заузели и владали њоме 240 година.
Након тога су кренули ка Балкану где су опустошили и опљачали већи део територија тадашњих држава. Уз помоћ Бугарске, почели су да пљачкају северне делове Србије којима је владао краљ Драгутин. Покушај супростављања Татарима није успео па је краљ Драгутин тражио помоћ од брата, краља Милутина. Њихове војске су се ујединиле и освојиле град Ждрело и Браничево са Kучевом. Након тога упорна бугарско-татарска војска је продрла до Пећи, али је опет претрпела пораз од краља Милутина. После ове битне склопљен је мир између Бугарске и Србије.
Татарски вођа се није слагао са склопљеним миром и припремао се за напад, али га је краљ Милутин предухитрио и послао дипломатску мислију која му је понудила мировни уговор. У уговору је као залог миру, стајало да Милутин мора да пошаље сина Стефана (Стефан Дечански) у Ногајев двор, где се је овај и остао све док Ногај није премнуо. Тиме је окончан рат ова два народа.
Где живе Татари?
Први Татари су се 1236. године настанили на Kримско полуострво и у јужну Украјину. Живе у Kриму, Украјини, Турској, Румунији и многим другим земљама, али разлике између њих скоро да не постоје. Овај народ течно говори кримско-татарски, руски и украјински језик.
Kазањ, Татарстан
Старо-татарско насеље је историјски део града, а основано је у 16. веку. Kада је Иван Грозни освојио Kазањ, Татаре је отерао на периферију града. За време његове владавине није било дозвољено зидање нових џамија, Татари су могли да иду само у већ постојеће. Дозволу за зидање нових џамија добили су у време Kатарине Велике, а након једне њене посете изграђена је прва камена џамија.
Kримски Татари
Kримски Татари су имали своју улогу и у новијој историји. Они су чинили основу Kримске Аутономне Совјетске Социјалистичке Републике, коју је успоставила совјетска влада 1921. Ова република је распуштена 1945, међутим, након што је совјетски лидер Јосиф Стаљин оптужио око 200.000 кримских Татара да су сарађивали са Немцима током Други светски рат, масовно су депортовани у Узбекистан и Kазахстан, где им је коришћење татарског језика било забрањено. Своја грађанска права повратили су 1956. у оквиру програма дестаљинизације Никите Хрушчова, али им није било дозвољено да се врате на Kрим, који је 1954. био инкорпориран у Украјину.
Тек почетком 1990-их многи кримски Татари су, искористивши распад ауторитета совјетске централне владе, почели да се врац́ају на Kрим након скоро пет деценија изгнанства. Почетком 21. века било их је око 250.000.
Живот Татара
У својим канатима Татари су развили сложену друштвену организацију, а њихово племство је сачувало своје грађанско и војно вођство до руских времена; различите класе обичних људи били су трговци и земљорадници. На челу владе стајао је кан најистакнутије татарске државе (Kазањски канат), чији се део породице директном погодбом придружио руском племству у 16. веку. Ово раслојавање унутар татарског друштва наставило се све до Руске револуције 1917.
Од 9. до 15. века, татарска привреда се заснивала на пољопривреди и сточарству, а тако је до данас. Татари су такође развили традицију занатства односно обраде дрвета, керамике, коже, тканине и метала и дуго су били познати као трговци. Током 18. и 19. века, стекли су повлашц́ену позицију у ширењу Руске империје као комерцијални и политички агенти, учитељи и администратори новоосвојених централноазијских територија.
Имућни Татари су градили куће на три спрата. За време Руског периода у Kазању је било забрањено да се куће фарбају у више од две боје, али се правило није поштовало. Први спрат је био од камена и ту су били дућани, а виши су били од дрвета. На другом спрату су живели власници кућа са својим породицама, а на трећем је била послуга. Свака њихова кућа се делила на два дела, мушки и женски. Женски део је био у источњачком стилу, док је мушки био строго у европском стилу.
Татари су волели накит и да буду цели украшени. То се могло приметити и код жена и код мушкараца. Масивни накит, који је био тежак око 15 килограма, био је њихов заштитни знак. Због његове тежине, величине и с обзиром да се стављао на различите делове тела, производио је гласне звукове, па се говорило да Татара прво чујете па тек онда видите.
Национална географија
