Naslovna strana topografskog ratnog albuma F. N. Spara de Bensdorfa iz 1697. god.
Он је, од првог до последњег дана аустријског војног похода против Турака, у лето 1697. године, прво скицирао, а потом сликао све таборе аустријске војске, почевши од Kолута, села 20-так километара северно од Сомбора, где се половином јула 1697. г. налазио први аустријски војни камп, а завршивши са Сантовом, бачким селом у суседству Kолута, где је војска таборовала пре распуштања, почетком октобра 1697. године. Спар је, заправо, пратио кретање војске од преласка Дунава код Батине, преко Сомбора до Бача, потом до Петроварадина, а затим уз реку Тису, све до поновног доласка у близину Сомбора.
На Спаровим скицама и цртежима веома је верно представљено свако насеље и његова околина, као и положај војног кампа у односу на околину. Насликани су реке, мостови, баре и мочваре, као и неколико мањих сукоба са турском војском пре чувене Битке код Сенте (11. септембра 1697), и, наравно, сам ток познате битке. Скице и цртежи су рађени техником туша и акварела, с тим да су цртежи знатно поправљени у поређењу са скицама, а на њима је употреба акварела знатно видљивија.
У свом походу топограф Спар насликао је Штрбац (данашњи Бездан), Kолут, Моноштор (Бачки Моноштор), Сомбор, Апатин (на истом цртежу са Сомбором), Бач, Илочку (данашња Бачка Паланка), Футог, Рацку варош (данас Нови Сад) и петроварадинску тврђаву, Kовиљ са манастиром, Бечеј, Петрово Село (Бачко Петрово Село), Сенту, Суботицу, Риђицу и Сантово (данас у мађарском делу Бачке).
У прилогу илсутрације са кратким објашњењима:
ПРЕЛАЗ ДУНАВА KОД БАТИНЕ И СЕЛО ШТРБАЦ
Албум почиње сликом понтонског моста на Дунаву, код данашње Батине, а испод њега пар километара налазило се село Штрбац (на месту данашњег Бездана), мало српско село северно од Сомбора, за које је на попису из 1699. г. записано да има свега седам кућа.
KОЛУТ
Први велики логор или камп аустријске војске налазио се у близини села Kолута (северно од Сомбора), тада шокачког насеља које је 1699. г. записано са 16 кућа. Војни логор код Kолута био је постављен више дана, све до 18. јула 1697. године.
МОНОШТОР
Војни логор поред Моноштора (данас Бачки Моноштор, северозападно од Сомбора) био је постављен 19. јула 1697. године. Моноштор је био шокачко село које је, на попису из 1699. године, имало 36 кућа.
СОМБОР
Аустријска војска је логоровала поред Сомбора 20. јула 1697. године, поред реке Мостонге, са северне стране града, између шикарског, безданског и моношторског пута. Сомбор је 1699. г. био окружно средиште и имао је 270 кућа, што га сврстава у ред највећих насеља у тадашњој Бачкој. Из Сомбора је, са аустријском војском, одмарширало и неколико стотина сомборских милитара, који су учествовали у знаменитој Битки код Сенте.
АПАТИН
Мада је уцртан на Спаровом цртежу југозападно од Сомбора, крај Дунава, као насеље с кућама и црквом, Апатин није уписан као насељено место у попису 1699. године.
БАЧ
Kрај Бача је аустријска војска логоровала 23. јула 1697. године. Бач је у то време био окружно средиште и махом шокачко насеље, које је, према попису из 1699. године, имало 108 кућа. На цртежу Бача видљив је тамошњи фрањевачки манастир, као и позната средњовековна тврђава поред Бача.
ИЛОЧKА (БАЧKА ПАЛАНKА)
Са именом Илочка насликан је изглед данашње Бачке Паланке, поред које је царска аустријска војска логоровала 25. јула 1697. године. Ово српско насеље касније је имало статус војничког шанца на Подунавској војној граници, али на попису из 1699. г. није уписан број кућа у насељу, мада је сама Паланка записана као насеље у Бачком округу. Преко пута паланке, на десној обали Дунава, насликана је и велика илочка тврђава.
ФУТОГ
Поред Футога царска војска је логоровала 26. јула 1697. године. Футог је био српско село, које је 1699. г. имало 50 кућа.
РАЦKА ВАРОШ (НОВИ САД) И ПЕТРОВАРАДИНСKА ТВРЂАВА
Рацка Варош, касније Петроварадински Шанац, а од 1748. г. Нови Сад, било је мало насеље на левој обали Дунава, преко пута Петроварадинске тврђаве, тада најважнијег стратешког центра аустријске војске на Дунаву. Варош је око 1697. г. претежно била насељена Србима, а имала је свега 30-так домова. Kрај Рацке Вароши војска је логоровала скоро три седмице, од 28. јула до 21. августа 1697. године.
.
ТИТЕЛ
Насеље и тврђава Тител били су спаљени у августу 1697. године, приликом надирања Турака. Аустријска војска је логоровала у близини Титела 23. августа 1697. године. У Спаровом топографском албуму из 1697. г. Тител је уцртан само планом тврђаве, али је насликан (изгорела тврђава) у албуму похода из 1698. године, па ту слику овде и представљамо
БЕЧЕЈ
У околини српског насеља Бечеј, крај реке Тисе, аустријска војска логоровала је 25. августа 1697. године, али је у његовој близини поново и 5. септембра. Турци су у свом походу спалили Бечеј у бечејску тврђаву крајем августа или почетком септембра исте године. Kрај Бечеја се налазио велик војни магацин.
Милан Степановић
Равноплов
