Вековима уназад мештани подно Дивчибара живе од камена, обрађују га и продају, а само у овом крају могу се пронаћи и ретке врсте стена. Биолог, ентузијаста, Предраг Петровић, за све љубитеље геологије направио је на свом имању у селу Паштрић код Мионице, јединствен Музеј камена. Под отвореним небом налази се неколико стотина ретких експоната, на којима би нам позавидели и светски музеји, а један од таквих су и литографске стене које су некада биле од великог значаја.

“На њима се штампало, на њима уметници раде. Те литографске стене могу се пронаћи само овде и на још једном месту у Селенхофену у Немачкој. Kоришћене за литографију, биле су извозни бренд Србије. Давне 1890. године када је прављен торањ у Паризу, на уприличеној изложби био је наш камен из Струганика. Kаменом из овог краја обложена је и зграда опере у Бечу”, казао је биолог Предраг Петровић.

Музеј камена замишњен је као едукативна локација, која ће заљубљеницима у геологију открити ретке и јединствене врсте. Најтежи део, како каже Пеца, био је допремити све те стене до његовог домаћинства али вредело је труда. Део експоната налази се под отвореним небом, где је никао и јединствени Kамени буквар – цитати књижевника исписани на стенама, а симболично је добио назив Сто громада за 100 великана.

“Kада је Матија Бећковић овде био у посети, једна стена ме је подсетила на њега, па се тако родила идеја да стихови из његове књиге буду уклесани на њој. Након њега и други великни су добили своју стену, попут Десанке Максимовић, Њагоша. За њега сам изабрао стену кречњачког типа, преталожен пре нешто више од 80 милиона година у Струганику. Симболично је то стена од два метра, а како смо тај камен натоварили и поставили овде само ми знамо. Није било нимало лако”, рекао је овај биолог.

Четири хиљаде људи годишње обиђе ово имање у селу Паштрић. Љубитељи геологије обожавају ово место, где преко 300 експоната чека да буде виђено и примећено.

“Ово је права енциклопедија знања кад је у питању геологија. Овде посоје примерци који се нигде друго не могу видети. На пример, бреча, шарена стена је откривена пре шест година на планини Маљен и нигде у свету нема више оваквих примерака. Многи музеји у Европи би желели да је имају у својој колекцији овакав експонат , али за сада им не дамо”, каже Предраг.

За сада су све стене из ваљевског краја, а план је да их буде из сбих крајева Србије, а Пеца поручује да иако вам можда сви делују слично – два камена не постоје.

Извор: Рина

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име